Obučena soba

Jedna stara stolica stoji danima napuštena na ulici. Bez ikakve veze sa okolinom, ostavljena tako neprirodno sama. Susedi koji su se pre nekoliko dana odselili, jednostavno su je zaboravili. U međuvremenu, niko je nije odneo. Nikome ne treba.

Posmatram je sa prozora okom profesionalca. Neverovatno je oronula, ali stoji savršeno uspravno. Nema u njoj ničeg lažnog: noge i leđni naslon od masivnog drveta, više tesarski nego stolarski obrađenog, konstrukcija čvrsta – svaka veza na svom mestu, proporcije izvanredne. Mogle bi joj pozavideti mnoge od onih loše oblikovanih stolica, koje se bezrazložno šepure u izlozima pod svetlošću reflektora. Dušu je dala za umetničkog fotografa da je upotrebi za simbol prolaznosti na nekoj izložbi dizajna enterijera. Ali, ni fotografa nema.

I tada mi pade na pamet da je ova stolica idealna polazna tačka za priču „o obučenom nameštaju”. Obučeni nameštaj znači nameštaj koji u sobi stoji prekriven navlakom. Oblačenje se vrši iz jednog od sledeća dva razloga: da se nameštaj sačuva ili da se nameštaj sakrije.Ispod specijalno krojenih navlaka čuvaju se vredni stilski komadi, ili oni koji će duže vreme biti, zbog odsustva ukućana, van upotrebe, ili oni koji su iz određenih razloga porodičnog načina života izloženi većem trošenju ili prljanju.

Međutim, ispod lepih, dekorativnih navlaka mogu da se kriju i sasvim neugledni komadi nameštaja (kao naga napuštena stolica, na primer). Novo ruho starom nameštaju produžava život, a ukućanima štedi novac i pričinjava radost. Ova ideja nipošto nije nova, naročito su domaćice oduvek volele da prave odeću za svoje stolice i fotelje – i ne samo za njih! Šta je drugo stolnjak koji pada do poda, ako ne svečana suknja za sto? Šta su drugo prekrivač i baldahin ako ne haljina i ogrtač za krevet?

Dizajneri se ovim problemom nisu mnogo bavili, iako je kreiranje odeće za nameštaj izuzetno zanimljiva i inspirativna tema. Znam samo za jedan pažnje vredan primer ove vrste: pre više godina, argentinska dizajnerka ruskog porekla Silvija Libedinski, na jednoj izložbi u Londonu, izložila je najobičniju stolicu i za nju seriju specijalno izrađenih „toaleta” u stilovima prohujalih vremena, koje se mogu kupiti kao što se kupuje haljina. Tako njena stolica može biti „a la” Luj XIV, XV, XVI, zatim Čipendejl, Tonet, Mekintoš...

Ako razmišljate kako da obučete svoju staru fotelju od koje već duže vreme odvraćate pogled, počnite sa najjednostavnijim načinom: prebacite preko nje običan, veliki posteljni čaršav. Iznenadićete se količinom svetlosti koja će vas zapljusnuti iz do tada mračnog ugla sobe. To vas niša ne obavezuje a može da postane prvi korak na putu do ko zna kakvih kreativnih ideja i maštarija.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs