Masku nose samo „ako se baš mora”

I dok se sve glasnije govori o pooštravanju mera protiv širenja virusa korona, ali i uvođenju kovid propusnica, kada se radi o nošenju maski na prestoničkim ulicama i u zatvorenim objektima situacija je nimalo ohrabrujuća. U neke od prestoničkih marketa sugrađani i sugrađanke ulaze bez maske, razgledaju rafove, mimoilaze se sa onima koji ih nose i pazare. Bez obzira na to što su u većini prodavnica maske izložene odmah pored kase, „nemaskirani” kupci ne obraćaju pažnju na njih niti pomišljaju da ih kupe. Neki od trgovaca, kako se uverila i naša ekipa, odlučili su da uzmu stvar u svoje ruke. Nedaleko od jedne srednje škole u Hilandarskoj ulici ispred marketa dosađuju se učenici.

– Ne daju nam da uđemo u prodavnicu. Valjda zbog korone, unutra je već gužva. Još samo da shvate da školski odmori ne traju celo popodne – objasnio je jedan srednjoškolac.

I dok jedna radnica sedi za kasom, druga stoji pored vrata i pušta kupce unutra.

– Niko neće da stavi masku, raspravljaju se sa mnom i sa koleginicama, kao da je nama lako da radimo pod maskama. Pre neki dan, mušterija je ušla s maskom, skinula je u međuvremenu, a kad sam opomenula da je stavi, gospođa je počela da viče i da preti da će da izađe napolje i ostavi puna kolica nasred radnje jer joj ne dopuštam da pazari – žali se radnica.

– Stavite, molim vas, masku... – čuje se na svakih nekoliko minuta, a velika vrata se otvaraju i kupci ulaze i izlaze. Sasvim drugačija slika u buticima. Bez maske nije moguće zakoračiti unutra, a radnici obezbeđenja se ne ustručavaju da opomenu sve one koji pokušavaju da uhvate krivinu.

Sugrađani i sugrađanke svih uzrasta nameštaju maske, a niko nije raspoložen da se raspravlja. Mlađi ljudi, svedoči jedna radnica u butiku, ne mare mnogo za mere.

– Tamo gde mogu da uđu bez maske, ulaze. A kada vide da ne mogu, stave je, uvek pronađu neku zgužvanu u džepu ili na dnu tašne – kažu u obezbeđenju.

U mnoge prestoničke banke nije moguće ući bez maske, a naročito se vodi računa o broju ljudi koji u isto vreme borave u objektu. Zbog toga se duže čeka, primećujemo, ali radnici obezbeđenja su neumoljivi.

Slična slika vidi se ispred jedne privatne laboratorije. Otegao se red, sugrađani strpljivo stoje jer unutra u istom trenutku mogu da borave najviše tri osobe. U mnogim prestoničkim kafićima i restoranima mere protiv širenja virusa korona predstavljaju tabu temu. Konobari, ali ni gosti, ne žele da pričaju o tome. Na velikim staklenim vratima nalepljena uputstva o održavanju rastojanja, obaveznom nošenju maske prilikom ulaska u objekat, dezinfekciji ruku, međutim, radnici odmahuju glavom.

– Ono što kažu da se poštuje, poštujemo. Nosim masku. Prijatno je napolju i gosti sede u bašti. Sve je u najboljem redu – uverava nas konobar. Na naša pitanja da li posetioci lokala stavljaju masku preko usta i nosa kada ulaze u zatvoreni deo objekta, kao i da li se vodi računa o rastojanju između stolova, samo se smeška i klima glavom.