Kako helikopterom prebaciti nosoroga

Da li je gojaznost političara indikator korupcije u zemlji, zašto se pešaci ne sudaraju prilikom kretanja, a zbog čega se to ponekad i dešava, kako kontrolisati bubašvabe u podmornicama i na koji način prevesti nosoroga helikopterom, samo su neka su od istraživanja čiji su autori dobitnici ovogodišnje Ig Nobelove nagrade.

Reč je, kako prenosi Bi-Bi-Si, o satiričnoj nagradi koja se dodeljuje svake godine od 1991. godine u čast neobičnih ili trivijalnih dostignuća u naučnim istraživanjama. Cilj je odavanje počasti dostignućima koja ljude nasmeju, ali zatim nateraju i na razmišljanje.

Svečana ceremonija koja se održava na Harvardu ove godine nije održana zbog pandemije virusa korona pa je događaj obeležen onlajn.

Zanimljivo je da Ig nagrade uručuju pravi dobitnici Nobelove nagrade, među kojima su Franses Arnold (dobio Nobela za hemiju 2018), Karl Vajman (fizika, 2001) i Erik Maskin (ekonomija, 2007).

Trofej koji pobednici dobijaju moraju sami da odštampaju a zatim da ga sklope iz delova, dok je novčana nagrada zapravo lažnih 10 triliona zimbabveanskih dolara.

Veliku pažnju je ove godine izazvala nagrada iz oblasti transporta koju je dobio doktor Robin Redklif sa kolegama za eksperimentalno istraživanje da li je sigurniji transport nosoroga naopačke ili ne.

Veterinar Redklif sa Kornel univerziteta i njegove kolege ogled su uradili u Namibiji zato što su želeli da saznaju kako reaguju srce i pluća uspavane životinje kada su okrenute naglavačke.

On je za Bi-Bi-Si istakao da Namibija nije prva zemlja u kojoj se nosorozi prevoze helikopterima, okrenuti naglavačke ali je prva zemlja u kojoj su počeli da proučavaju da li je taj način transporta bezbedan za životinje. Tako je njegov tim, u saradnji sa Namibijskim ministarstvom za prirodu, šume i turizam sakupio 12 nosoroga, uspavao ih i merio kako okretanje reaguje na njih.

Došli su do zaključka da nosorozima nije smetalo, odnosno da im je okrenut položaj odgovarao tokom transporta.

„Utvrdili smo da, ako nosorozi leže postrance duže vreme, da dolazi do oštećenja mišića zbog njihove velike težine, dok njihovom okretanjem naglavačke nema opasnosti da dođe do povrede”, istakao je Robin.

Članovi tima su istakli da je sledeći korak istraživanje kako bi obrnuto prenošenje uticalo na goveda, nilske konje i možda na žirafe.

Lista dobitnika Ig Nobelovih nagrada za 2021:

Biologija: Suzan Šoc, za analizu varijacija u mrmljanju, cvrkutanju, brbljanju, trlanju, tvitovanju, mrmljanju, mjaukanju, stenjanju, škripanju, šištanju, urlanju, zavijanju, režanju i drugim načinima komunikacije mačka–čovek.

Ekologija: Lejla Satari sa kolegama, za korišćenje genetske analize kako bi identifikovale različite vrste bakterija na bačenim žvakama koje su zalepljene na trotoarima u više zemalja.

Hemija: Jorg Viker sa kolegama, za hemijsku analizu vazduha u bioskopima, testirali su kako miris koji proizvodi publika ukazuje na nivo nasilja, seksa, antisocijalnog ponašanja, upotreba droga i ružnog govora u filmu koji gleda.

Ekonomija: Pavlo Blavatski, za otkriće da gojaznost političara može da bude indikator da u zemlji vlada korupcija.

Medicina: Olkaj Kem Bulut sa kolegama, za prikaz da orgazam može da bude podjednako efikasan kao i lekovi koji poboljšavaju otežano disanje kroz nos.

Nagrada za mir: Itan Beseris i kolege, za testiranje hipoteze da je ljudska brada nastala kako bi se zaštitili od udarca u lice.

Fizika: Aleksandro Korbeta sa saradnicima, za sprovođenje eksperimenta tokom kojeg su utvrđivali zašto se pešaci ne sudaraju međusobno tokom kretanja.

Kinetika: Hisaši Murakami sa saradnicima, za sprovođenje eksperimenta kako bi bolje shvatili zašto se pešaci nekada sudare s drugim pešacima.

Entomologija: Džon Mulrenan sa saradnicima, za istraživanje nove metode kontrole bubašvaba u podmornicama.

Transport: Robin Redklif sa kolegama, za utvrđivanje da li je bezbedniji prevoz nosoroga helikopterom kada se okrenu naglavačke.