Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je zaštićen, stanari ili špekulanti

(Фото А. Васиљевић)

Četiri godine pošto je usvojen, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada će pretrpeti izmene na kojima se trenutno radi u resornom ministarstvu. Tim izmenama biće obuhvaćene i odredbe koje se odnose na tzv. zaštićene stanare. Ovaj dugogodišnji problem Zakon je rešio uvodeći jednu radikalnu izmenu u odnosu na sve dosadašnje zakone. Osobe koja su od šezdesetih godina prošlog veka dobrovoljno kupovale neuseljive stanove, dakle stanove bez prava korišćenja, sada su svrstane, zajedno sa originalnim vlasnicima kojima je država oduzela to pravo, u žrtve istorijske nepravde. Time je Zakon izbrisao razliku koju su uvažavali svi dosadašnji zakoni – razliku između originalnih vlasnika kojima država duguje obeštećenje jer im je oduzela pravo korišćenja stana i posleratnih prekupaca kojima ništa ne duguje jer im nije ništa oduzela. Istovremeno, svi „zaštićeni” stanari, uključujući tu i starosedeoce Beograda (Novog Sada, Niša...) od pre 1941, svrstani su u „lica prisilno useljena u privatne stanove 1945”.

Za ovakvo definisanje vlasnika-žrtava i stanara-uzurpatora javnosti nije stavljena na uvid nikakva dokumentacija. Pre usvajanja Zakona sprovedeno je evidentiranje „zaštićenih” stanara, ali ta evidencija ima ograničenu vrednost jer evidentiranje nije bilo obavezno, a anketni list nije sadržavao bitna pitanja – kada i kako je vlasnik stekao taj stan i kada i kako je stanar ušao u taj stan.

Izjednačavanje posleratnih prekupaca sa originalnim vlasnicima sprovedeno je na krajnje netransparentan način. U obrazloženju zakona ta promena se ne pominje, a tokom skupštinske rasprave poslanicima nije skrenuta pažnja da se pod vlasnicima kojima je 1945. učinjena nepravda sada podrazumevaju i posleratni prekupci koji su dobrovoljno ulagali kapital u kupovinu neuseljivih stanova kao potencijalno veoma profitabilan posao. Ti stanovi su prodavani za 10 odsto tržišne vrednosti useljivih stanova  upravo zato što su neuseljivi, tj. bez prava korišćenja. Ukoliko je želeo da se useli u takav stan, kupac je bio dužan da stanaru obezbedi drugi, odgovarajući stan. Time bi platio njegovu punu tržišnu vrednost i zato se u praksi to retko dešavalo jer u tom slučaju ta kupovina, klasičan špekulantski posao, ne bi imala smisla. Zato su kupci ovih stanova gledali da na manje ili više legalne načine, bez dodatnih troškova, isele stanare. Radikalna izmena koju je doneo Zakon odnosi se na prebacivanje obaveze obezbeđivanja odgovarajućeg stana s prekupaca na državu. Nigde nije navedeno koji je pravni osnov te izmene i zašto se tim osobama stanovi koje su kupili kao neuseljive ovim zakonom pretvaraju u deset puta skuplje useljive, i to o trošku budžeta. Državi je time stvorena obaveza da izgradi 1489 stanova (67.875 m²) koliko je prijavljeno stanova sa „zaštićenim” stanarima, što bi građane ove zemlje trebalo da košta oko 100 miliona evra.

Krajnji rok da „zaštićeni” stanari budu prinudno preseljeni u te stanove je 2026. godina. Prema članu 90. Zakona, stanovi za preseljenje treba, između ostalog, da „ne predstavljaju opasnost po život i zdravlje ljudi, odnosno da nisu skloni padu”, da imaju „obezbeđenu vodu za piće” i „prirodan dotok svetlosti”. Njihova površina je normirana prema broju članova domaćinstva i prema kriterijumima za socijalne slučajeve i mogu biti bilo gde na teritoriji Srbije.

Prinudnom preseljavanju nekoliko hiljada građana, bivših nosilaca jedinstvenog stanarskog prava, u ovu mešavinu šupa i baraka, prethodila je intenzivna kampanja dezinformisanja javnosti. Posebno se insistiralo na tvrdnji da vlasnici „decenijama čekaju da uđu u svoje stanove” što je gruba neistina. Oni mogu, ukoliko je reč o prekupcima (a oni su u većini) da uđu bez ikakvog čekanja u te stanove ako stanaru obezbede odgovarajući stan, ali oni to ne žele jer tada ne bi ostvarili špekulantsku dobit.

Skoro pet godina od usvajanja Zakona problem „zaštićenih” stanara je na mrtvoj tački. Nema preseljavanja u „odgovarajuće” stanove što nadležni objašnjavaju na razne načine. Zaštitnik građana je 2020. pokrenuo inicijativu za izmene Zakona, pre svega promenu definicije odgovarajućeg stana. Prema tom predlogu, stanovi bi po kvadraturi i lokaciji odgovarali stanovima iz kojih stanar treba da se iseli što bi državu, znači sve građane koštalo oko 250 miliona evra.

Jasno je da način rešavanja problema „zaštićenih” stanara prevazilazi odnos između njih i vlasnika i da zadire u interese čitavog društva. Imajući u vidu neodrživost rešenja da hiljade legalnih stanara bude raseljeno po barakama širom Srbije, ali i predloga da država izdvoji 250 miliona evra kako bi im obezbedila odgovarajuće stanove, postavlja se pitanje zašto je obezbeđivanje stanova, nesporna obaveza prekupaca, uopšte prebačena na državu i zašto se ne vrati na prekupce.

Milan Milošević,
predsednik Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu Srbije

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стојан Стојичић
Комунизам је ипак мртав, без обзира шта о томе мисли господин Милан. У влаништву не постоји мало или много, власник је увек власник и то пуним капацитетом. Тзв. заштићеним станарима нико бранио није да пречом куповином дођу до власништва за мале новце код случајева које апострофирате. Постоји проблем који је повезан са комунистичким синдромом, а тиче се умишљеног права тзв. заштићених наследника станарског права, чини им се да су ти станови њиховији и то много, много њиховији него ли власника.
Милан Галетић
Г. ДбР, у тексту Вам јасно пише да се ради о цифри од око 100, а не 250 милиона евра. Ово друго је везано за предлог Заштитника грађана за који је имплицирано да је још нереалнији и недостижнији од оригиналног, али суштина је у томе да грађани Србије не треба НИКАКВИМ новцем да испуњавају жеље и финансирају обавезе купаца неусељивих станова. Заштићени станари су ЛЕГАЛНИ станари, нема говора ни о каквом „упадању” и нормално је да чланови породичног домаћинства тих станара наслеђују то право.
ДбР
Г. Галетићу, и Вама и мени у тексту јасно пише да се за €100 мил. обезбеђују шупе и брвнаре. Шупе за по €1600/квм!? Е сад, што се г. Милошевићу и осталим “заштићеним” не сели са Врачара, то је донекле разумљиво. Али би било поштено да кажу “75 година смо имали нешто што нам није припадало ни дана, свакако смо се овајдили”. Изграђени станови би били у власништву државе (градова), под ренту, па то не би био губитак за нас грађане Србије.
Оки Доки
Зашто заштићени станари нису куповали станове у којима су становали, ако су се тако јефтино продавали? Можда зато што су власници имали обавезу да одржавају и поправљају своју својину, по захтеву станара наравно. Е па не може и јаре и паре !
ДбР
Госн. Милошевићу, јасно је из ваше функције које ставове заступате. Али није јасно зашто се приклањате “фрљању” са цифрама. Помињете 67 хиљ. квм и 250 мил. Евра. €4000 по квадрату!? Притом, власници (тренутно) неусељивих станова су шпекуланти, а они који су на “о-рук” после рата отимали туђе, па касније пред смрт уписивали унуке како би се статус станарског права продужавао до у недоглед, су све фини љује. ‘Ајте молим вас!
ДбР
љује = људи, моја грешка

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.