Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је заштићен, станари или шпекуланти

(Фото А. Васиљевић)

Четири године пошто је усвојен, Закон о становању и одржавању зграда ће претрпети измене на којима се тренутно ради у ресорном министарству. Тим изменама биће обухваћене и одредбе које се односе на тзв. заштићене станаре. Овај дугогодишњи проблем Закон је решиo уводећи једну радикалну измену у односу на све досадашње законе. Особе која су од шездесетих година прошлог века добровољно куповале неусељиве станове, дакле станове без права коришћења, сада су сврстане, заједно са оригиналним власницима којима је држава одузела то право, у жртве историјске неправде. Тиме је Закон избрисао разлику коју су уважавали сви досадашњи закони – разлику између оригиналних власника којима држава дугује обештећење јер им је одузела прaво коришћења стана и послератних прекупаца којима ништа не дугује јер им није ништа одузела. Истовремено, сви „заштићени” станари, укључујући ту и староседеоце Београда (Новог Сада, Ниша...) од пре 1941, сврстани су у „лица присилно усељена у приватне станове 1945”.

За овакво дефинисање власника-жртава и станара-узурпатора јавности није стављена на увид никаква документација. Пре усвајања Закона спроведено је евидентирање „заштићених” станара, али та евиденција има ограничену вредност јер евидентирање није било обавезно, а анкетни лист није садржавао битна питања – када и како је власник стекао тај стан и када и како је станар ушао у тај стан.

Изједначавање послератних прекупаца са оригиналним власницима спроведено је на крајње нетранспарентан начин. У образложењу закона та промена се не помиње, а током скупштинске расправе посланицима није скренута пажња да се под власницима којима је 1945. учињена неправда сада подразумевају и послератни прекупци који су добровољно улагали капитал у куповину неусељивих станова као потенцијално веома профитабилан посао. Ти станови су продавани за 10 одсто тржишне вредности усељивих станова  управо зато што су неусељиви, тј. без права коришћења. Уколико је желео да се усели у такав стан, купац је био дужан да станару обезбеди други, одговарајући стан. Тиме би платио његову пуну тржишну вредност и зато се у пракси то ретко дешавало јер у том случају та куповина, класичан шпекулантски посао, не би имала смисла. Зато су купци ових станова гледали да на мање или више легалне начине, без додатних трошкова, иселе станаре. Радикална измена коју је донео Закон односи се на пребацивање обавезе обезбеђивања одговарајућег стана с прекупаца на државу. Нигде није наведено који је правни основ те измене и зашто се тим особама станови које су купили као неусељиве овим законом претварају у десет пута скупље усељиве, и то о трошку буџета. Држави је тиме створена обавеза да изгради 1489 станова (67.875 м²) колико је пријављено станова са „заштићеним” станарима, што би грађане ове земље требало да кошта око 100 милиона евра.

Крајњи рок да „заштићени” станари буду принудно пресељени у те станове је 2026. година. Према члану 90. Закона, станови за пресељење треба, између осталог, да „не представљају опасност по живот и здравље људи, односно да нису склони паду”, да имају „обезбеђену воду за пиће” и „природан доток светлости”. Њихова површина је нормирана према броју чланова домаћинства и према критеријумима за социјалне случајеве и могу бити било где на територији Србије.

Принудном пресељавању неколико хиљада грађана, бивших носилаца јединственог станарског права, у ову мешавину шупа и барака, претходила је интензивна кампања дезинформисања јавности. Посебно се инсистирало на тврдњи да власници „деценијама чекају да уђу у своје станове” што је груба неистина. Они могу, уколико је реч о прекупцима (а они су у већини) да уђу без икаквог чекања у те станове ако станару обезбеде одговарајући стан, али они то не желе јер тада не би остварили шпекулантску добит.

Скоро пет година од усвајања Закона проблем „заштићених” станара је на мртвој тачки. Нема пресељавања у „одговарајуће” станове што надлежни објашњавају на разне начине. Заштитник грађана је 2020. покренуо иницијативу за измене Закона, пре свега промену дефиниције одговарајућег стана. Према том предлогу, станови би по квадратури и локацији одговарали становима из којих станар треба да се исели што би државу, значи све грађане коштало око 250 милиона евра.

Јасно је да начин решавања проблема „заштићених” станара превазилази однос између њих и власника и да задире у интересе читавог друштва. Имајући у виду неодрживост решења да хиљаде легалних станара буде расељено по баракама широм Србије, али и предлога да држава издвоји 250 милиона евра како би им обезбедила одговарајуће станове, поставља се питање зашто је обезбеђивање станова, неспорна обавеза прекупаца, уопште пребачена на државу и зашто се не врати на прекупце.

Милан Милошевић,
председник Удружења корисника станова у приватном власништву Србије

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стојан Стојичић
Комунизам је ипак мртав, без обзира шта о томе мисли господин Милан. У влаништву не постоји мало или много, власник је увек власник и то пуним капацитетом. Тзв. заштићеним станарима нико бранио није да пречом куповином дођу до власништва за мале новце код случајева које апострофирате. Постоји проблем који је повезан са комунистичким синдромом, а тиче се умишљеног права тзв. заштићених наследника станарског права, чини им се да су ти станови њиховији и то много, много њиховији него ли власника.
Милан Галетић
Г. ДбР, у тексту Вам јасно пише да се ради о цифри од око 100, а не 250 милиона евра. Ово друго је везано за предлог Заштитника грађана за који је имплицирано да је још нереалнији и недостижнији од оригиналног, али суштина је у томе да грађани Србије не треба НИКАКВИМ новцем да испуњавају жеље и финансирају обавезе купаца неусељивих станова. Заштићени станари су ЛЕГАЛНИ станари, нема говора ни о каквом „упадању” и нормално је да чланови породичног домаћинства тих станара наслеђују то право.
ДбР
Г. Галетићу, и Вама и мени у тексту јасно пише да се за €100 мил. обезбеђују шупе и брвнаре. Шупе за по €1600/квм!? Е сад, што се г. Милошевићу и осталим “заштићеним” не сели са Врачара, то је донекле разумљиво. Али би било поштено да кажу “75 година смо имали нешто што нам није припадало ни дана, свакако смо се овајдили”. Изграђени станови би били у власништву државе (градова), под ренту, па то не би био губитак за нас грађане Србије.
Оки Доки
Зашто заштићени станари нису куповали станове у којима су становали, ако су се тако јефтино продавали? Можда зато што су власници имали обавезу да одржавају и поправљају своју својину, по захтеву станара наравно. Е па не може и јаре и паре !
ДбР
Госн. Милошевићу, јасно је из ваше функције које ставове заступате. Али није јасно зашто се приклањате “фрљању” са цифрама. Помињете 67 хиљ. квм и 250 мил. Евра. €4000 по квадрату!? Притом, власници (тренутно) неусељивих станова су шпекуланти, а они који су на “о-рук” после рата отимали туђе, па касније пред смрт уписивали унуке како би се статус станарског права продужавао до у недоглед, су све фини љује. ‘Ајте молим вас!
ДбР
љује = људи, моја грешка

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.