Vokalni džez uz afro uticaj

Specijalno za „Politiku”
Roterdam – Najveći svetski džez događaj – Nort si džez festival održan je, po 33. put, od 11. do 13. jula u Roterdamu. Pitanje da li je bio uspešan izlišno je postavljati – organizator festivala, produkcija MOJOConcerts davno je utvrdila dobitnu formulu. U okviru 15 paralelnih programa publika je i ovog puta bila u prilici da vidi različite aspekte džeza i njemu srodne muzike, uz učešće najvećih zvezda, ali i brojnih talentovanih novih imena iz SAD i Evrope. Svakodnevno predstavljanje po jednog velikog imena iz rok-pop sveta (petak – Endži Ston, subota – Pol Sajmon, nedelja – Ališa Kiz) značilo je, kao i ranijih godina, da se među posetiocima festivala neće naći isključivo ljubitelji džeza. Ovaj programski potez ima dvostruku svrhu: vrši se edukacija nove publike koja će posle koncerta njihovih ljubimaca sigurno posetiti i ponešto od džez programa, a samo jedno takvo ime dnevno povećava prodaju karata za 20 odsto. što je dobar kapital za nekomercijalne umetničke programe na manjim scenama.

Centralna tema ovogodišnje manifestacije bio je vokalni džez, pa je za domaćina festivala (Artist in Residence) prirodno odabran Bobi Mekferin. Popularni pevač je otvorio festival nastupom u pratnji NDR Big Banda, kojim je povremeno i dirigovao. Poseban kuriozitet ovog nastupa bila je velika doza afro uticaja, što ne predstavlja tipičan repertoar velikih orkestara. Drugog dana festivala, Mekferin se pojavio u pratnji dvojice izuzetnih solista. Basista i pevač Ričard Bona i perkusionista Sajro Baptista obojili su nastup sopstvenim korenima – Bona Afrikom, a Baptista Brazilom – a Mekferin je ove inspiracije uvezivao, pakovao u muziku koju je u konačnom obliku bilo teško precizno pozicionirati. Za dugo sećanje će ostati dueli Mekferin-Bona i Mekferin-Baptista, sa stalnim pojačavanjima napetosti obojice učesnika u duelu do potpune erupcije emocija, i delirijuma u publici. Poslednjeg dana festivala, u okviru programa „Bobi Mekferin i prijatelji”, pevač je pozvao talentovanog mađarskog gitaristu Ferenca Snetbergera – za dve numere u latino ambijentu – i nove zvezde pevanja iz SAD, sastav „Naturally 7”. U numerama „Don’t you worry about a Thing” i „Good Times” efektno su demonstrirali da osam glasova može da zameni ceo orkestar – od svih duvačkih instrumenata, preko klavijatura, do ritam sekcije. No, kulminaciju večeri predstavljao je završni deo koncerta, u koji je domaćin uključio publiku. Najpre je zatražio da, dok bude razlagao arpeđo liniju, publika peva glavnu temu „Ave Marija”, a zatim je izazvao tri devojke da izađu na scenu i pevaju sa njim. Suze prve među njima, koja se predstavila kao Lujza i evidentno se bavi pevanjem, njen zagrljaj sa Bobijem i vrisak: „On je moj idol!” ostaće upamćeni kao najbolji primer umetnosti koja svoje najviše ciljeve ostvaruje kada se stvara u neposrednoj saradnji umetnika i njegove publike. Mekferin je tokom festivala održao i tzv. Kliniku za mlade kolege – jedna od manjih sala kompleksa Ahoy bila je tesna da primi sve zainteresovane, a među onima koji su ostali ispred vrata bio je čak i Sajro Baptista.