Вокални џез уз афро утицај

Специјално за „Политику”
Ротердам – Највећи светски џез догађај – Норт си џез фестивал одржан је, по 33. пут, од 11. до 13. јула у Ротердаму. Питање да ли је био успешан излишно је постављати – организатор фестивала, продукција MOJOConcerts давно је утврдила добитну формулу. У оквиру 15 паралелних програма публика је и овог пута била у прилици да види различите аспекте џеза и њему сродне музике, уз учешће највећих звезда, али и бројних талентованих нових имена из САД и Европе. Свакодневно представљање по једног великог имена из рок-поп света (петак – Енџи Стон, субота – Пол Сајмон, недеља – Алиша Киз) значило је, као и ранијих година, да се међу посетиоцима фестивала неће наћи искључиво љубитељи џеза. Овај програмски потез има двоструку сврху: врши се едукација нове публике која ће после концерта њихових љубимаца сигурно посетити и понешто од џез програма, а само једно такво име дневно повећава продају карата за 20 одсто. што је добар капитал за некомерцијалне уметничке програме на мањим сценама.

Централна тема овогодишње манифестације био је вокални џез, па је за домаћина фестивала (Artist in Residence) природно одабран Боби Мекферин. Популарни певач је отворио фестивал наступом у пратњи NDR Big Banda, којим је повремено и дириговао. Посебан куриозитет овог наступа била је велика доза афро утицаја, што не представља типичан репертоар великих оркестара. Другог дана фестивала, Мекферин се појавио у пратњи двојице изузетних солиста. Басиста и певач Ричард Бона и перкусиониста Сајро Баптиста обојили су наступ сопственим коренима – Бона Африком, а Баптиста Бразилом – а Мекферин је ове инспирације увезивао, паковао у музику коју је у коначном облику било тешко прецизно позиционирати. За дуго сећање ће остати дуели Мекферин-Бона и Мекферин-Баптиста, са сталним појачавањима напетости обојице учесника у дуелу до потпуне ерупције емоција, и делиријума у публици. Последњег дана фестивала, у оквиру програма „Боби Мекферин и пријатељи”, певач је позвао талентованог мађарског гитаристу Ференца Снетбергера – за две нумере у латино амбијенту – и нове звезде певања из САД, састав „Naturally 7”. У нумерама „Don’t you worry about a Thing” и „Good Times” ефектно су демонстрирали да осам гласова може да замени цео оркестар – од свих дувачких инструмената, преко клавијатура, до ритам секције. Но, кулминацију вечери представљао је завршни део концерта, у који је домаћин укључио публику. Најпре је затражио да, док буде разлагао арпеђо линију, публика пева главну тему „Аве Марија”, а затим је изазвао три девојке да изађу на сцену и певају са њим. Сузе прве међу њима, која се представила као Лујза и евидентно се бави певањем, њен загрљај са Бобијем и врисак: „Он је мој идол!” остаће упамћени као најбољи пример уметности која своје највише циљеве остварује када се ствара у непосредној сарадњи уметника и његове публике. Мекферин је током фестивала одржао и тзв. Клинику за младе колеге – једна од мањих сала комплекса Ахоy била је тесна да прими све заинтересоване, а међу онима који су остали испред врата био је чак и Сајро Баптиста.