Tajnovit susret Mesića i Badintera

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 15. jula – O pograničnim sporenjima između Hrvatske i Slovenije predsednik Hrvatske Stipe Mesić razgovarao je u Parizu u ponedeljak uveče sa nekadašnjim šefom arbitražne komisije za bivšu Jugoslaviju i nekadašnjim francuskim ministrom pravosuđa Robertom Badinterom, izveštavaju slovenački mediji, ogorčeni zbog konspiracije u kojoj su obavljena „domunđavanja na osetljivu temu”, i to u vreme kada Francuska vodi Uniju. Službena Ljubljana je nervozna ne samo zbog toga što je Badinter do sada smatran advokatom slovenačkih interesa, već i zbog toga što ni Mesić ni Badinter nisu pristali da otkriju „detalje razgovora”.

Prema zagrebačkom „Večernjem listu”, Mesić je posle susreta izjavio da „Badinter ima svoje mnjenje i savete” u pogledu zađevica na hrvatsko-slovenačkoj međi. Dve države od raspada SFRJ naovamo vode rovovsku diplomatsku bitku da dokažu vlasništvo nad Piranskim zalivom (koji je Hrvatska prekrstila u Savudrijsku valu prema najisturenijem rtu na hrvatskoj strani granice) i brojnim zonama na kopnu. Iako je Badinterova komisija 1991. odlučila da granice bivših jugoslovenskih republika posle raspada SFRJ automatski postaju međe novonastalih nezavisnih država na istom tlu, ubrzo se iskazalo da zvanična Ljubljana i Zagreb drugačije shvataju Badinterovu preporuku. Ključno je tumačenje Badinterovog stava da je nekadašnje republičke (sada državne) granice moguće promeniti isključivo „slobodno sklopljenim sporazumom” između strana u sporu, u suprotnom granice nekadašnjih jugoslovenskih republika posle nestanka zajedničke države ostaju zaštićene međunarodnim pravom.

Da sve bude intrigantnije, Mesić je u Parizu boravio istovremeno kada i slovenačka državna delegacija. Svi zajedno su prisustvovali samitu Sredozemne unije.

Nije zabeleženo ćaskanje šefa slovenačke diplomatije Dimitrija Rupela i Roberta Badintera, mada je upravo Slovenija na čelu sa Rupelom pre godinu dana iznenadila Zagreb kada je otkriven dokument sa oznakom „poverljivo”, a u njemu zahtev Slovenije da deceniju i po sporenja oko međe preseče Badinter, tada na čelu suda za pomirenje i arbitražu u okviru Organizacije za saradnju i bezbednost u Evropi. Ostalo je nejasno da li je Badinterova uloga bila zamišljena kao medijacija (u tom slučaju njegovo mnjenje nije obavezujuće) ili bi njegov sud bio konačan (ako bi obe države pristale na arbitražu), pošto je tada Zagreb odbacio Badinterov sud, prevashodno jer je u njemu sedeo „i jedan Slovenac” (Rupel).

Sanaderova vlada želi da se određivanje granice prepusti Međunarodnom sudu za pomorsko pravo u Hamburgu, ali to odbacuje Rupel (tamo je svojevremeno jedan od sudija bio Hrvat). Rupel je do sada kritikovao Hrvatsku što odbacuje Badintera, iako „je baš Badinter osoba koja je pre 16 godina omogućila međunarodno priznanje Slovenije i Hrvatske”. Slovenački MSP ne komentariše najnovije „konsultacije” Mesića sa Badinterom, niti se Rupel izjašnjava je li Badinter još podoban arbitar za određivanje međudržavne granice.