Otvorena soba

Muke s vratima. Naročito ako je arhitekta (projektant) bio neoprezan, pa je u istoj sobi planirao nekoliko vrata različitih oblika i dimenzija. Na primer, za ulaz u sobu iz predsoblja uzima, obično, puna vrata 90x200 cm, za vezu sobe s trpezarijom zastakljena klizna vrata 100x250 cm, za vezu sobe sa terasom „prozor-vrata” složene dimenzije (80x260 plus 160x120 cm) i tako dalje. Kada se tako različiti otvori pojave na tri od četiri zida sobe, onda dizajner enterijera može samo da se uhvati za glavu jer često su tu i druge razlike – drvo bojeno, staklo providno, staklo „ornament”, pa i veštačka koža, plastika ili tkanina, ako su u pitanju „harmonika” vrata. Raznih rešenja ima onoliko koliko i problema, a sva ona treba da idu u pravcu ne naglašavanja razlika, već usmeravanja prema onome što im je zajedničko.

Ljudi (ukućani) najčešće su nezadovoljni položajem vrata u svom stanu. Skoro po pravilu žele da ih pomere levo ili desno, da ih otvore tamo gde je pun zid ili zatvore tamo gde su već otvorena, da ih prošire, zasvedu i uobliče na neki drugi način.

Neko to želi iz čisto praktičnih razloga, neko iz estetskih, a poneko tako otkriva stanje svoga duha. Fenomenolog (čovek koji se bavi pitanjima fenomena) rekao bi: „Čovek bi ispričao sav svoj život kad bi opisao sva vrata koja je zatvarao, koja je otvarao i koja je poželeo ponovo da otvori.”

Iako su vrata otvori u kući koji omogućavaju da se ulazi i izlazi, da se prelazi i prolazi, ona su istovremeno i simbol veze između poznatog i nepoznatog, svetlosti i tame, bogatstva i bede, slobode i zatočeništva. Naročito su ulazna vrata u kuću simbol odluke, oklevanja, iskušenja, želje, nesigurnosti... Da li čovek mora biti samo „unutra” da bi svoje intimnosti mogao da slaže „jednu u drugu, kao kutiju u kutiju”? Šta se događa kada se vrata odškrinu ili širom otvore?

Zaključana, zatvorena, zakatančena, vrata najčešće želimo da otvorimo, bez obzira na to da li treba da uđemo ili izađemo. Vrata su takođe prisna s pragom koji je, po Porfiriju (filozof Aleksandrijske škole iz 3. veka pre naše ere), „sveta stvar”. Kada neko za sobom zatvori vrata doma i napusti kućni prag – da li je jedno isto biće onaj ko ih je otvorio i onaj ko ih je zatvorio? Gde se tu lomi svest između sigurnosti i slobode?

Za arhitektu, koji analizira i tehničkim sredstvima rešava praktične probleme unutrašnjeg prostora za stanovanje, svako skretanje od funkcije i estetike ka fenomenima stanovanja predstavlja pravu malu dramu. Kako dalje?

Sa teme sam skrenula nehotice i sada ne znam kako da se na nju vratim.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs