Prijatelji i kvaziprijatelji

Nedavno gostovanje Saše Jankovića, nekadašnjeg ombudsmana i vođe udružene opozicije, pokrenulo je najnoviju aferu u aferama ionako već dovoljno bogatom javnom životu u Srbiji. Bila bi to tek jedna u beskrajnom nizu ovdašnjih afera, brzo zaboravljena, da se nije desio neočekivani obrt. Predsednik Vučić, u to vreme u zvaničnoj poseti Turskoj, pozvao je iz Istanbula medije u Srbiji da integralno puste izjavu Saše Jankovića, pošto je to, kako je rekao, „istorijska izjava, veoma važna za našu zemlju, koja će za 20–30 godina ući u udžbenike”. Time je iznenada Jankovićeva izjava dobila na težini, otvarajući s tim u vezi mnogobrojna pitanja: Zašto bi reči jednog već uveliko zaboravljenog političara bile od takvog značaja da bi zaslužile da budu uvrštene u udžbeničko štivo? Šta se zapravo krije iza afere „Operacija srčani udar”, kako su je odmah krstili provladini tabloidi?

Sve je otpočelo nakon Jankovićevog gostovanja na podkastu portala „Nova. rs”. Tu je, naime, Janković izneo izvesne škakljive podatke o svom političkom protivniku i suparniku na predsedničkim izborima Aleksandru Vučiću. Po Jankovićevim rečima, izvesni ljudi iz njegovog okruženja savetovali su ga da se približi predsedniku Srbije kako bi preventivno ostvario neku vrstu političke kopče sa SNS-om ukoliko bi se desilo da Vučiću „slučajno otkaže srce, jer mu s njim nešto nije u redu”. Upravo to i tim rečima.

Odgovarajući na pitanje voditeljke, Janković će reći da su mu takav pristup savetovali izvesni „izborni magovi, stratezi, ambasadori, prijatelji i kvaziprijatelji”, stoga što je to, po njima, najbolji način da se osvoji vlast. Iz navedenog jasno je da su iz celog pomenutog kruga jedino ambasadori mogli biti stranci, pa je afera – očekivano – krenula tom linijom: zavere stranih službi da se u Srbiji vlast promeni mimo izbora. Po medijima se, svakako ne sama od sebe, ustalila tvrdnja da je reč o nekim „zapadnim ambasadorima”, iako to Janković nigde nije eksplicitno rekao. Dodatnu dozu kontroverznog dolio je predsednik Vučić, izjavivši kako zna ko je strancima doturio njegov medicinski karton, mada ni on nije pominjao Zapad. Sam Vučić je, nakon i pre stupanja na predsedničku funkciju, javno govorio o svojim kardio-vaskularnim problemima (visok pritisak, srčane smetnje itd.), što dakle nije bio podatak nepoznat široj javnosti. Novost je bilo pominjanje „medicinskog kartona”, pošto Janković u svom gostovanju njega uopšte nigde nije pominjao.

Iako je predsednik Vučić bezrezervno stao iza Jankovića, tabloidi (za koje vlada uverenje da su pod punom Vučićevom kontrolom) kreću u otvoren napad na ovog poslednjeg. Postavlja se pitanje njegove odgovornosti, insinuira se da je bio deo antidržavne zavere, čak i da je učestvovao u pripremama za atentat na Vučića. Samo još jednom u novije vreme desilo se da režimski tabloidi „otkažu poslušnost” – u oktobru 2016, kada je predsednik Vučić izjavio da se s teritorije Srbije spremaju kriminalne aktivnosti prema Crnoj Gori (u kojima učestvuju stranci i neki naši ljudi), kao i da su naše službe zaplenile novac, uniforme i sredstva veze. Dokazi o tim aktivnostima predati su Crnoj Gori, ali su tabloidi, svejedno, do danas nastavili da šire priču o „lažnom državnom udaru”.

U senci ove afere s Jankovićem, proteklih dana ostala je i jedna druga afera, koja bi mogla da ima veze s prvom. Mlađan Đorđević, predsednik pokreta „Oslobođenje”, poručio je iz Moskve da se, u slučaju Vučićeve ostavke, mora računati s formiranjem prelazne vlade koju bi po Ustavu preuzeo predsednik skupštine Ivica Dačić. Po Đorđevićevim rečima, pomenuti plan „dobio je podršku ruskih prijatelja, a s njim je već upoznat Dačić” (od čega se Dačić odmah ogradio). Izlazak u javnost sa ovako krupnim tvrdnjama svakako zahteva neko razjašnjenje. Đorđević će pritom optužiti vlast da svesno i sa namerom zatrpava „rusku aferu” Jankovićem. Obe ove afere usledile su inače nakon odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel iz Beograda i njenih reči o Vučiću kao osobi „koja ne daje lažna obećanja”. Te reči praktično znače da ona veruje da će predsednik Vučić ispuniti ono što je obećao, ma šta to bilo.

Na kraju, nekoliko reči o Vučićevom medicinskom kartonu. Ukoliko se nalazi na VMA (koja je vojna ustanova), mora da je dobro zaštićen, pošto bi za svaki propust bila odgovorna vojska (poznato je da je u to vreme ministar bio Vulin). Ali nije VMA jedina ustanova koja ima uvid u predsednikov medicinski dosije. Postoji isti takav karton i u Moskvi. Predsednik Vučić je tamo poslednji put bio na pregledu – prema javno dostupnim podacima – u martu 2014. Postoji, dakle, velika mogućnost da famozni „ambasador” uopšte nije sa Zapada.

Esejista i prevodilac