Пријатељи и квазипријатељи

Недавно гостовање Саше Јанковића, некадашњег омбудсмана и вође удружене опозиције, покренуло је најновију аферу у аферама ионако већ довољно богатом јавном животу у Србији. Била би то тек једна у бескрајном низу овдашњих афера, брзо заборављена, да се није десио неочекивани обрт. Председник Вучић, у то време у званичној посети Турској, позвао је из Истанбула медије у Србији да интегрално пусте изјаву Саше Јанковића, пошто је то, како је рекао, „историјска изјава, веома важна за нашу земљу, која ће за 20–30 година ући у уџбенике”. Тиме је изненада Јанковићева изјава добила на тежини, отварајући с тим у вези многобројна питања: Зашто би речи једног већ увелико заборављеног политичара биле од таквог значаја да би заслужиле да буду уврштене у уџбеничко штиво? Шта се заправо крије иза афере „Операција срчани удар”, како су је одмах крстили провладини таблоиди?

Све је отпочело након Јанковићевог гостовања на подкасту портала „Нова. рс”. Ту је, наиме, Јанковић изнео извесне шкакљиве податке о свом политичком противнику и супарнику на председничким изборима Александру Вучићу. По Јанковићевим речима, извесни људи из његовог окружења саветовали су га да се приближи председнику Србије како би превентивно остварио неку врсту политичке копче са СНС-ом уколико би се десило да Вучићу „случајно откаже срце, јер му с њим нешто није у реду”. Управо то и тим речима.

Одговарајући на питање водитељке, Јанковић ће рећи да су му такав приступ саветовали извесни „изборни магови, стратези, амбасадори, пријатељи и квазипријатељи”, стога што је то, по њима, најбољи начин да се освоји власт. Из наведеног јасно је да су из целог поменутог круга једино амбасадори могли бити странци, па је афера – очекивано – кренула том линијом: завере страних служби да се у Србији власт промени мимо избора. По медијима се, свакако не сама од себе, усталила тврдња да је реч о неким „западним амбасадорима”, иако то Јанковић нигде није експлицитно рекао. Додатну дозу контроверзног долио је председник Вучић, изјавивши како зна ко је странцима дотурио његов медицински картон, мада ни он није помињао Запад. Сам Вучић је, након и пре ступања на председничку функцију, јавно говорио о својим кардио-васкуларним проблемима (висок притисак, срчане сметње итд.), што дакле није био податак непознат широј јавности. Новост је било помињање „медицинског картона”, пошто Јанковић у свом гостовању њега уопште нигде није помињао.

Иако је председник Вучић безрезервно стао иза Јанковића, таблоиди (за које влада уверење да су под пуном Вучићевом контролом) крећу у отворен напад на овог последњег. Поставља се питање његове одговорности, инсинуира се да је био део антидржавне завере, чак и да је учествовао у припремама за атентат на Вучића. Само још једном у новије време десило се да режимски таблоиди „откажу послушност” – у октобру 2016, када је председник Вучић изјавио да се с територије Србије спремају криминалне активности према Црној Гори (у којима учествују странци и неки наши људи), као и да су наше службе заплениле новац, униформе и средства везе. Докази о тим активностима предати су Црној Гори, али су таблоиди, свеједно, до данас наставили да шире причу о „лажном државном удару”.

У сенци ове афере с Јанковићем, протеклих дана остала је и једна друга афера, која би могла да има везе с првом. Млађан Ђорђевић, председник покрета „Ослобођење”, поручио је из Москве да се, у случају Вучићеве оставке, мора рачунати с формирањем прелазне владе коју би по Уставу преузео председник скупштине Ивица Дачић. По Ђорђевићевим речима, поменути план „добио је подршку руских пријатеља, а с њим је већ упознат Дачић” (од чега се Дачић одмах оградио). Излазак у јавност са овако крупним тврдњама свакако захтева неко разјашњење. Ђорђевић ће притом оптужити власт да свесно и са намером затрпава „руску аферу” Јанковићем. Обе ове афере уследиле су иначе након одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел из Београда и њених речи о Вучићу као особи „која не даје лажна обећања”. Те речи практично значе да она верује да ће председник Вучић испунити оно што је обећао, ма шта то било.

На крају, неколико речи о Вучићевом медицинском картону. Уколико се налази на ВМА (која је војна установа), мора да је добро заштићен, пошто би за сваки пропуст била одговорна војска (познато је да је у то време министар био Вулин). Али није ВМА једина установа која има увид у председников медицински досије. Постоји исти такав картон и у Москви. Председник Вучић је тамо последњи пут био на прегледу – према јавно доступним подацима – у марту 2014. Постоји, дакле, велика могућност да фамозни „амбасадор” уопште није са Запада.

Есејиста и преводилац