Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nemački povratak Evropi

Evropska budućnost po svemu sudeći više nije utemeljena u Briselu, već će je određivati ono što Nemačka i Francuska učine zajedno

Posle više od decenije i po na vlasti, era kancelarke Angele Merkel primiče se kraju. Za dva dana Nemci će na federalnim izborima izabrati novu vladu koja će upravljati zemljom čije je zlatno doba prošlo.

Tako misli više od trećina građana EU, ali i većina Nemaca, pokazuje nedavno istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove.

Partneri unutar EU ocenjuje da je Nemačka bila pouzdan objedinjavajući faktor koji je EU držao zajedno. Kancelarka je uspela da Evropu i evrozonu izvuče iz globalne finansijske krize 2008. i sve vreme je branila ekonomsku snagu Unije. To je van sumnje njen najveći legat.

S druge, tamnije strane, Merkel efekat stvorio je strah od dominacije Nemačke, uverenje da će bez nje Evropa biti manje stabilna. Zameraju joj da se nije bavila evropskom budućnošću. Njena strategija izbegavanja sukoba i gradnje kompromisa omogućila je, uz oslonac na stabilokratiju, rast autokratije. Za njeno vreme uzdigli su se razni autoritarci, nacionalisti i demagoški populisti kako unutar EU – Mađarska, Poljska, Slovenija – tako i među zemljama koje traže članstvo – Makedonija, Crna Gora, Srbija.

Kancelarka se držala svoje agende. Zabranila je nuklearne elektrane u vreme kada nije imala odgovarajući zamenu obnovljive energije, pa se okrenula ruskom gasu. Usamljeno je vodila migrantsku krizu i primila više od milion izbeglica.

Odlučno braneći trgovinske i investicione interese Nemačke, približila se Kini. Prilagođavala se kineskom usponu, a sada je veliki pritisak, posebno američki, da se ta politika preispita kako bi u Berlinu shvatili da više nemaju posla samo s kupcem nemačke robe već s globalnim takmacom i sve agresivnijim rivalom.

Zato, kada se prave bilansi ere Merkelove, mnogi evropski partneri procenjuju da nije bila uspešna u geostrateškom pogledu, pre svega u odnosu prema velikim silama. Stavovi prema svetu, posebno prema Rusiji i Kini, oblast su u kojoj Evropljani najmanje veruju Nemačkoj.

Većina Evropljana je uverena da će Berlin posle izbora morati da preispita neke sebične principe merkelizma, a ako želi da sačuva svoju poziciju, moraće da dogradi i adaptira svoje politike, za šta će trebati više, a ne manje merkelizma tumačenog kao spremnost na kompromise.

Očekivanja su da Nemačka krene da se aktivnije prilagođava novim okolnostima, da proširi listu svojih prioriteta i da se od trgovine više okrene temama kao što su klima, NATO, odnosi s Istokom i – budućnost Evrope.

Emanuel Makron je EU i geopolitiku postavio u središte svoje kampanje 2017. i pobedio. Koliko god se trudio da kancelarki objasni neophodnost zajedničkog delovanja, ona je insistirala na ekonomiji i klonila se velikih odluka koje bi zahtevale strategiju i definisanje dugoročnih odnosa koji su Evropi potrebni s Rusijom, Kinom i Amerikom.

Od Nemačke se sada očekuje da se posveti ključnoj saradnji – s Parizom. Evropska budućnost po svemu sudeći više nije utemeljena u Briselu, već će je određivati ono što Nemačka i Francuska učine zajedno.

Naslednik Merkelove imaće pred sobom izbor: voditi Evropu ka više integracija kako bi EU stekla strateški značaj ili se pomiriti s postupnim, neumoljivim zaostajanjem. Odgovori na ovaj izbor razotkrili su se kada je troje kandidata da zamene frau Angelu tokom pretposlednje TV debate upitano koju bi prestonicu prvo posetili u svojstvu kancelara.

Armin Lašet, hrišćansko-demokratski miljenik Merkelove koga mnogi i u njegovoj stranci smatraju pogrešnim izborom, odbio je direktan odgovor: „Ne bih da to otkrijem dok ne dođe vreme.”

Analena Berbok, liderka Zelenih koja brani tezu da EU mora da bude integrisanija i samouverenija u svoje liderstvo, nije imala dilemu: „Za Brisel, jer nemačka spoljna politika mora uvek da bude evropska. Amerika kaže ’Amerika se vratila’ i zato je potreban evropski odgovor. Zato, Brisel.”

Olaf Šolc, socijaldemokratska zvezda u usponu koji najozbiljnije preti da prekine 16 godina vladavine konzervativaca, imao je drugi izbor: „Pariz. Franko-nemačka saradnja je ključna za našu sposobnost da pokrenemo Evropu napred i ostvarimo evropski suverenitet.”

Troje kandidata odabralo je svoje kancelarske destinacije, pa šta onda znači gotovo potpuno odsustvo spoljnopolitičkih tema tokom kampanje? Kritičari upozoravaju da je to simptom nezainteresovanost za budućnost EU, čije uspešno funkcionisanje nije garantovano, kako pokazuju i ozbiljni, suštinski izazovi demokratiji. Pre će ipak biti da s odlaskom Merkelove u političku penziju u arhive odlazi i njena nesklonost da se bavi globalnim pozicioniranjem Evrope, a izbori se ipak dobijaju na domaće teme.

Šta bi povodom Evrope učinili Lašet, Šolc ili Berbokova? Lašet je bio poslanik Evropskog parlamenta, ali spoljna politika nije njegova disciplina, za razliku od Berbokove, kojoj je to akademska vokacija.

Šolc je, kao ministar finansija u odlazećoj koaliciji, bio odgovoran za raspodelu velikih sredstava poslodavcima i zaposlenima tokom krize izazvane virusom korona, a direktno je uticao na strukturu postpandemijskog fonda za oporavak EU. Krizu je iskoristio da nagovori Merkelovu da pruži jaču podršku ekonomskim i fiskalnim integracijama Unije – što nagoveštava njegove prioritete.

Poslednja predviđanja govore o rastućoj prednosti socijaldemokrata u odnosu na hrišćansko-demokratsku koaliciju CDU–CSU, koja bi čak mogla da doživi debakl. Šolc je izgradio bliske veze s Jelisejskom palatom, a Makron bi, bez obzira na svoje panevropske liderske ambicije, svakako bio oduševljen da on postane kancelar samo nekoliko meseci pre nego što će tražiti novi predsednički mandat u Francuskoj.

Ukoliko obojica pobede, bio bi to podsticaj koji je Evropskoj uniji više nego neophodan, bez obzira na sumnjičavost Centralne Evrope prema tandemu Pariz–Berlin. Zlatno doba Nemačke je prošlo. Budućnost je evropska, ne nemačka, pa će vodeća ekonomska sila Evrope morati sebe da nađe u izmenjenim okolnostima.

Novi lider Nemačke mogao bi konačno da evropske strateške interese postavi kao prioritet Berlina. U suprotnom, Nemačka bi kolosalno doprinela da Evropa ne bude u stanju da prihvati modernizaciju, inovacije, pa i rizike.

U Nemačkoj se ništa ne menja preko noći, razgovori o formiranju koalicije očekivano će biti dugi, ali promene slede. Zato su ovi nemački izbori toliko važni.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Mandić
Sačuvala je EU jer je ona paravan da Nemačka crpi novac iz cele Evrope. Kao daju nerazvijenim zemljama subvencije ali na svaki dati dinar uzmu tri tako što nadmoćne nemačke kompanije unište slabiju konkurenciju koju ne štite carine kojih u EU nema. Tako je cela Evropa postala obično tržište za nemačke i francuske kompanije. Da bi se takvo stanje održalo nerazvijeni se zadužuju do guše opet kod Nemaca. A odnos EU prema vladavini prava u Srbiji gledamo svaki dan i to je posebna sramota.
Хамураби
Па пошто су избори прошли. победио је Шолц, а Меркелови су доживели дебакл, односно најгори пораз од1946. - од 16 региона доживели су пораз у 14, па чак и у изборној јединици Меркелове. Да ли је то оцена-казна дугогодишње превише либералне и алтруистичке политике Меркелове, или само погрешан избор наследника, то нека свако тумачи према афинитетима. Индикативно је да је "Алтернатива" освојила 10,3% (83 мандата), а ту од ЕУ нема ништа. Немачка се окреће Немачкој.
Stari realista
Dobra analiza politicke situacije u Nemackoj
Срба Олуић
Ајде! Дубока повезаност фразеологије и општих места. Те се лако сложити. Посебно кад немаш свој став.
софи
У суштини, одувек је било да Европа ,,одлучује", а Немачка се пита. Француска је резервни играч
Miki
Francuzi su majstori da predstave svoje ciljeve kao Evropske i za to koriste svoje uticaje u Briselu i Berlinu koji nisu mali.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.