Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pola miliona živi u apsolutnom siromaštvu

Slab ekonomski razvoj, nedovoljna socijalna preraspodela, odsustvo progresivne ekonomske politike, s akcentom na to da se najviše oporezuju najniže zarade, probleme su koji zemlju guraju u još dublje siromaštvo, ističe prof. Zoran Stojiljković, predsednik sindikata „Nezavisnost”
Медијална зарада износи 49.999 динара, а ту суму месечно зарађује до половине запослених у земљи, што је само по себи лош сигнал (Фото Небојша Марјановић)

Rizik od siromaštva i dalje je veliki u celoj Evropi, a građani Srbije su među poslednjima koji sebi mogu da priušte život dostojan čoveka i nalaze se u kategoriji s državama u kojima je svaki četvrti, čak i treći stanovnik u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Evrostata. Samo Vojvodina ima manji procenat stanovništva u riziku od siromaštva (između 24,5 i 36 odsto), dok su centralni i južni deo Srbije (više od 36 procenata) na istom nivou, kao i delovi Bugarske i Rumunije, Turske, Severne Makedonije, ali i nekoliko regiona Italije i Španije. Prema prognozama Svetske banke, broj siromašnih u Srbiji mogao bi da se poveća za dodatnih 125.000–327.000, usled ekonomskog šoka, u zavisnosti od toga koliko bude trajala kriza izazvana kovidom 19. Statistika pokazuje da već pola miliona građana živi u apsolutnom siromaštvu, s manje od 12.286 dinara mesečno, a čak četvrtina, što je oko 1,6 miliona ljudi, jeste u riziku od siromaštva, s manje od 19.391 dinar mesečno.

Kako rešiti ovako veliki problem, da li oslanjanjem na državu koja će da odvaja sredstva za suzbijanje siromaštva ili postavljanjem indirektnih mera? Stručnjaci koji se bave zaštitom socioekonomskih prava građana problem vide i u tome što se siromaštvo shvata kao nekakva slučajnost – ne uviđa se kako je ono posledica niza odluka na planu ekonomske i drugih javnih politika.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ističe da siromaštvo nije samo srpski problem, ali i da je Srbija u osnovi siromašna država.

– Država prepoznaje te probleme, načinila je strategiju za njihovo rešavanje, ali nema dovoljno sredstva za sve kategorije ugroženih, a to su pre svega nezaposleni, Romi, samohrani roditelji, osobe s invaliditetom... – napominje prof. Savić i podseća da medijalna zarada u Srbiji iznosi 49.999 dinara, a tu sumu mesečno zarađuje do polovine zaposlenih u zemlji, što je samo po sebi loš signal.

– Postoji puno toga što država može da uradi, a da je ne košta previše. U ruralnim područjima treba više otvarati neke manje pogone kako bi ljudi mogli da rade i zarade. To je mera koja ne podrazumeva davanja iz budžeta, a radnike treba i opismenjavati, da mogu da rade i relativno složenije poslove. Dakle, da bi se eliminisalo siromaštvo, država pre svega treba da bude socijalno odgovorna – zaključuje prof. Savić.

Kao probleme koji zemlju guraju u još dublje siromaštvo, prof. Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost”, navodi slab ekonomski razvoj, nedovoljnu socijalnu preraspodelu, odsustvo progresivne ekonomske politike, s akcentom na to da se najviše oporezuju najniže zarade...

– Sve su to problemi koji Srbiju većinski čine siromašnim društvom, s malim vrhom onih koji su se obogatili. Vlast gaji servilan odnos prema korporativnom kapitalu kome se daju velike subvencije, a radnici se plaćaju minimalcem, plus 20 odsto. Zato je najčešća zarada u zemlju oko 49.900 dinara – podseća prof. Stojiljković, i dodaje da svemu tome kumuje i smanjeni uticaj sindikata koji dovodi do veće nejednakosti, jer kada su sindikalne organizacije jake, onda drže raspon zarada pod kakvom-takvom kontrolom.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u junu iznosila je 553,5 evra ili 65.070 dinara, dok je medijalna bila za 15.000 manja, što znači da je čak polovina stanovnika Srbije primila platu do 49.999 dinara. To znači da prosečnu platu u Srbiji dobija trećina zaposlenih, a dve trećine manje od toga.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боба
Земља као Србија богата природом, ресурсима и паметним и образованим становништвом не може бити "сиромашна". Зато проблем није у "сиромашној земљи" већ поретку ствари наметнутом споља и одржаваном изнутра негативном селекцијом и лошим проценама још од 2000-е којима је превиђено да колонијални развојни модел може донети само богатство малом броју и сиромаштво већини.
Pera Vol
Kakvo siromaštvo. Nagrnuli u na grčka ostrva ko obeznanjeni. Ima se, može se.
nikola andric
''Rizik od siromastva'' sugerira neko ''buduce stanje svari'' dok aktulano postoji.
Miroljub
Pozivam vlast da bude solidarna sa hranom kao i sa vakcinama. Hvalite se da ste poklonili 230.000 vakcina u okruženju i 1.000.000 doza vakcina u svetu. Po mojoj laičnoj proceni, ukupna vrednost poklonjenih vakcina je negde oko 2.500.000 evra. Za 2.500.000 evra može da se kupi dovoljno hrane za sve gladne u Srbiji za najmanje godinu dana ako ne i više. Hvala.
Милош
Најзад текст у коме се иде мало дубље од износа просечне зараде.
Nensi
Zluradi ste. I ne citate Politiku. Jer, pise se redovno dosta o problematici zivota na ovim stranama, a ne samo o prosecnim zaradama, gosn Milose!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.