Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пола милиона живи у апсолутном сиромаштву

Слаб економски развој, недовољна социјална прерасподела, одсуство прогресивне економске политике, с акцентом на то да се највише опорезују најниже зараде, проблеме су који земљу гурају у још дубље сиромаштво, истиче проф. Зоран Стојиљковић, председник синдиката „Независност”
Медијална зарада износи 49.999 динара, а ту суму месечно зарађује до половине запослених у земљи, што је само по себи лош сигнал (Фото Небојша Марјановић)

Ризик од сиромаштва и даље је велики у целој Европи, а грађани Србије су међу последњима који себи могу да приуште живот достојан човека и налазе се у категорији с државама у којима је сваки четврти, чак и трећи становник у ризику од сиромаштва, показују подаци Евростата. Само Војводина има мањи проценат становништва у ризику од сиромаштва (између 24,5 и 36 одсто), док су централни и јужни део Србије (више од 36 процената) на истом нивоу, као и делови Бугарске и Румуније, Турске, Северне Македоније, али и неколико региона Италије и Шпаније. Према прогнозама Светске банке, број сиромашних у Србији могао би да се повећа за додатних 125.000–327.000, услед економског шока, у зависности од тога колико буде трајала криза изазвана ковидом 19. Статистика показује да већ пола милиона грађана живи у апсолутном сиромаштву, с мање од 12.286 динара месечно, а чак четвртина, што је око 1,6 милиона људи, јесте у ризику од сиромаштва, с мање од 19.391 динар месечно.

Како решити овако велики проблем, да ли ослањањем на државу која ће да одваја средства за сузбијање сиромаштва или постављањем индиректних мера? Стручњаци који се баве заштитом социоекономских права грађана проблем виде и у томе што се сиромаштво схвата као некаква случајност – не увиђа се како је оно последица низа одлука на плану економске и других јавних политика.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, истиче да сиромаштво није само српски проблем, али и да је Србија у основи сиромашна држава.

– Држава препознаје те проблеме, начинила је стратегију за њихово решавање, али нема довољно средства за све категорије угрожених, а то су пре свега незапослени, Роми, самохрани родитељи, особе с инвалидитетом... – напомиње проф. Савић и подсећа да медијална зарада у Србији износи 49.999 динара, а ту суму месечно зарађује до половине запослених у земљи, што је само по себи лош сигнал.

– Постоји пуно тога што држава може да уради, а да је не кошта превише. У руралним подручјима треба више отварати неке мање погоне како би људи могли да раде и зараде. То је мера која не подразумева давања из буџета, а раднике треба и описмењавати, да могу да раде и релативно сложеније послове. Дакле, да би се елиминисало сиромаштво, држава пре свега треба да буде социјално одговорна – закључује проф. Савић.

Као проблеме који земљу гурају у још дубље сиромаштво, проф. Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност”, наводи слаб економски развој, недовољну социјалну прерасподелу, одсуство прогресивне економске политике, с акцентом на то да се највише опорезују најниже зараде...

– Све су то проблеми који Србију већински чине сиромашним друштвом, с малим врхом оних који су се обогатили. Власт гаји сервилан однос према корпоративном капиталу коме се дају велике субвенције, а радници се плаћају минималцем, плус 20 одсто. Зато је најчешћа зарада у земљу око 49.900 динара – подсећа проф. Стојиљковић, и додаје да свему томе кумује и смањени утицај синдиката који доводи до веће неједнакости, јер када су синдикалне организације јаке, онда држе распон зарада под каквом-таквом контролом.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, просечна нето плата у јуну износила је 553,5 евра или 65.070 динара, док је медијална била за 15.000 мања, што значи да је чак половина становника Србије примила плату до 49.999 динара. То значи да просечну плату у Србији добија трећина запослених, а две трећине мање од тога.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боба
Земља као Србија богата природом, ресурсима и паметним и образованим становништвом не може бити "сиромашна". Зато проблем није у "сиромашној земљи" већ поретку ствари наметнутом споља и одржаваном изнутра негативном селекцијом и лошим проценама још од 2000-е којима је превиђено да колонијални развојни модел може донети само богатство малом броју и сиромаштво већини.
Pera Vol
Kakvo siromaštvo. Nagrnuli u na grčka ostrva ko obeznanjeni. Ima se, može se.
nikola andric
''Rizik od siromastva'' sugerira neko ''buduce stanje svari'' dok aktulano postoji.
Miroljub
Pozivam vlast da bude solidarna sa hranom kao i sa vakcinama. Hvalite se da ste poklonili 230.000 vakcina u okruženju i 1.000.000 doza vakcina u svetu. Po mojoj laičnoj proceni, ukupna vrednost poklonjenih vakcina je negde oko 2.500.000 evra. Za 2.500.000 evra može da se kupi dovoljno hrane za sve gladne u Srbiji za najmanje godinu dana ako ne i više. Hvala.
Милош
Најзад текст у коме се иде мало дубље од износа просечне зараде.
Nensi
Zluradi ste. I ne citate Politiku. Jer, pise se redovno dosta o problematici zivota na ovim stranama, a ne samo o prosecnim zaradama, gosn Milose!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.