Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŠTA JE OSTALO OD BRISELSKOG SPORAZUMA, ČIJI JE GARANT EVROPSKA UNIJA

Zašto Evropa žmuri i ćuti devet godina

EU niti se čuje, niti se oglašava, ponašaju se kao dobitnici svetskih nagrada koji pozivaju na mir u svetu, ali valjda treba da upozorite ili sankcionišete stranu koja krši Briselski sporazum, kaže Ivica Dačić
Саша Димитријевић

Skidanje tabli u deset srpskih opština s natpisom „Zajednica srpskih opština” od strane policijskih specijalaca Rosu najbolje pokazuje ko poštuje Briselski sporazum. Iako je u gotovo polovini tog dokumenta predviđeno da ZSO odavno bude formirana, privremene prištinske institucije do danas nisu uradile ništa da to učine i ovim postupcima pokazuju šta misle o izvršavanju svojih obaveza. Iz dokumenta čiji je garant EU kosovski Albanci kao sa švedskog stola uzimaju samo ono šta im odgovara.

Evropska unija, koja je posrednik u dijalogu dveju strana i koja je garant sprovođenja svega što je potpisano, konačno mora da se oglasi – da li su potpisi Ivice Dačića i Hašima Tačija iz 19. aprila 2013. godine mrtvo slovo na papiru ili će konačno prisiliti privremene prištinske institucije da urade svoj posao.

Da bi dijalog Beograda i Prištine bio nastavljen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je kako je prvi uslov povlačenje svih kosovskih trupa sa severa KiM i povratak na pređašnje stanje. Drugi uslov je odgovor EU da li Briselski sporazum postoji ili ne. Zatražio je da EU u roku od mesec dana odgovori na to pitanje, kao i kada će biti formirana Zajednica srpskih opština. „Njihovo ćutanje biće jasan znak da Briselski sporazum ne postoji”, istakao je Aleksandar Vučić.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kaže da je protiv prekidanja bilo kakvog dijaloga. Za „Politiku” ističe kako Srbija ne sme to da uradi, ali mora da traži od EU da se izjasni stoji li iza Briselskog sporazuma. Njemu je, kaže, neshvatljivo da toliko godina posle potpisivanja Briselskog sporazuma samo Srbija poštuje dogovoreno.

„Neshvatljivo je da je samo Srbija bila konstruktivan faktor, a da je druga strana odbila da primeni ono što je naš razlog prihvatanja sporazuma – formiranje ZSO. EU niti čuje, niti se oglašava. Ponašaju se poput dobitnika svetskih nagrada koji pozivaju na mir u svetu. Stalno upozoravaju obe strane. Valjda treba da upozorite ili sankcionišete stranu koja krši Briselski sporazum. EU je garant sporazuma, ali kakav je njihov kredibilitet ako ne mogu da stanu iza sporazuma”, kaže Dačić.

Najvažnija stavka tog dokumenta je formiranje Zajednice srpskih opština. Od potpisivanja do danas prošla su 3.082 dana, a još nije ni napisan statut ZSO. Kosovski Albanci su izgovor u nesprovođenju ove odluke pronašli u odluci takozvanog ustavnog suda koji je doveo u pitanje 21 od 22 tačke o ZSO, ali kada je taj sud odlučio da manastiru Visoki Dečani pripada zemljište, onda lokalna albanska vlast odbija da sprovede sudsku odluku.

Ivica Dačić podseća da je garant tog sporazuma bila Ketrin Ešton. „Treba se setiti donošenja odluke o formiranju kosovske vojske, što je protivno rezoluciji 1244 SB UN. A prošle nedelje su kosovske vlasti upale bez ikakve najave na sever KiM. To je direktno kršenje svih dogovora, da ne govorim o taksama, koje su nanele velike štete. Pravo je pitanje da li EU misli kako je Briselski sporazum aktuelan ili nije. I pošteno je da nam to kažu”, rekao je Dačić.

Diplomatski sagovornici „Politike” iz Prištine navode da EU niti ima moć, niti elemente da prisili bilo koga da nešto sprovede. Navode zvanično da će Brisel podržati dokument čiji je garant i pozvati na njegovo sprovođenje, ali će po običaju izostati ocena ko ne sprovodi taj dokument. U najboljem slučaju biće „etiketirane” obe strane. Da je to izlazna strategija Zapada, svedoče reči visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, koji je naglasio da svi postignuti sporazumi u procesu dijaloga od njegovog početka 2011. godine ostaju validni i obavezujući za obe strane.

„Prethodni sporazumi predstavljaju važan element u sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. EU i njene države članice pozivaju Kosovo i Srbiju da u potpunosti poštuju i primene sve obaveze iz dijaloga, bez ikakvog daljeg odlaganja”, kazao je Borelj. Ako je odgovor EU da je Briselski sporazum važeći, onda je neprihvatljivo da u svakom saopštenju iz sedišta EU stoji uopštena formulacija gde se „obe strane pozivaju na smirivanje situacije”. „Odbijanje da se kaže ko krši Briselski sporazum dovodi do toga da ga Priština i ne sprovodi i da nipodaštava ulogu UN. Hteli su da takozvanu državnost iskažu davanjem nekih svojih tablica, pretnjom da neće važiti srpski lični dokumenti i slično”, upozorava Ivica Dačić.

Diplomata Zoran Milivojević navodi da Briselski sporazum pravno postoji i da ga potpisnici nisu doveli u pitanje. Za „Politiku” kaže da to što njegove obaveze nisu ispunjene dovodi do pitanja da li je dalje na snazi. „Nije reč o tome da li postoji, već da li proizvodi dejstva, a kako se ponaša Priština, on ne proizvodi dejstva. Beograd ima puno pravo da otvori pitanje njegove neprimene. Dosad smo tolerisali neispunjavanje druge strane, a onaj partner u dijalogu koji je svoje obaveze ispunio može da se povuče iz sporazuma. U tom slučaju postoje dve situacije – ili da se sve vrati u prethodno stanje ili da faktičko stanje koje je nastalo jednostranom primenom ostane na snazi, ali to se retko dešava”, kaže Milivojević. Dodaje da, ukoliko Priština nastavi sa opstrukcijama primene, Beograd može da kaže, bez političkih ili diplomatskih konsekvenci, da više ne primenjuje sporazum.

Jedna od nepisanih strategija Zapada je da Beograd prizna faktičko stanje na terenu, pa i da prizna da je normalno da jedinice Rosu ili takozvane vojske budu na severu pokrajine. Ovu političku zamku pročitao je zvanični Beograd, pa je tako Aleksandar Vučić tražio da se bezuslovno povuku jedinice Rosu i da se sve vrati u pređašnje stanje. Zoran Milivojević kaže to neće moći i da je faktičko stanje zapisano u Rezoluciji 1244, gde je status Kosova pod protektoratom UN, a Kfor na terenu. Uz to sever Kosova, gde su Srbi većina, ne kontroliše Priština, i to je faktičko stanje. „Mi možemo da kažemo da posredovanje EU devet godina nije dalo nikakav rezultat i da tražimo da SB UN o tome razgovara jer Priština dovodi u pitanje mir i stabilnost i da se Kfor ponaša po mandatu”, kaže Milivojević.

 

Jovanović: Nikada nisu ni imali nameru da sprovedu potpisano

Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da kada se uzmu u obzir vreme, uslovi, sadržina i razlike u pravnom subjektivitetu potpisnika Prvog sporazuma o principima normalizacije pitanje je da li je to uopšte sporazum kao izraz slobodno izraženih volja ili je dokument političkog karaktera. Za „Politiku” kaže da je Srbija brzo izvršila sve, a Priština i EU – ništa od potpisanog.

„Sa distance od osam proteklih godina može se oceniti da Priština i Brisel ni u času potpisivanja dokumenta niti kasnije nisu ni imale nameru da izvrše ono što su formalno prihvatile. Odredbe o ZSO sa izvršnim nadležnostima poslužile su samo kao zamka za Srbiju da odustane od ’realnosti na terenu’ tako što će povući sve svoje institucije sa severa KiM i omogućiti proširenje separatističkih institucija i na tom delu Pokrajine”, kaže Jovanović.

U međuvremenu, Srbija je ulazila u nove obaveze po tehničkim sporazumima proisteklim iz neizvršenog Prvog sporazuma. Tako se u praksi sve pretvorilo u jednostrane ustupke u interesu prištinske ilegalne secesije i geopolitike vodećih članica EU i NATO-a. Stav da ne može biti novih dogovora dok se prethodni ne izvrše nije poštovan. Nizali su se drski jednostrani potezi i politika svršenih činova, novi zatrpavali prethodne ispade, a legitimizacija secesije napredovala. Istovremeno, EU je obećala da će u dijalogu biti statusno nepristrasna, Srbija je poverovala u to, a u praksi Brisel je povlađivao neodgovornom ponašanju Prištine, intenzivno radio na konstituisanju institucija i sistema ilegalne tvorevine.

Pojedine članice EU su opremale, naoružavale i obučavale paravojne ilegalne snage. Sve je to činjeno nepoštovanjem i kršenjem rezolucije SB 1244. „Sve ukazuje na to da nije reč o nerazumnim ambicijama, nepromišljenim potezima i agresivnim poduhvatima pojedinaca iz Prištine, već o scenarijima ekspanzije i ’asimetrične diplomatije’ zapadnih centara moći koji ciljaju suštinu nezavisnosti i celovitosti Srbije. U svetlosti svih iskustava, postavlja se ključno pitanje – koji su odgovori srpske strategije realni, mogući i uverljivi”, zaključuje Živadin Jovanović.

Slučaj „Todosijević” i njegovo pravo

Da bi se uopšte nastavio Briselski dijalog, osim odlaska jedinica Rosu sa severa Kosova, Beograd traži i da se ukine presuda Ivanu Todosijeviću, poslaniku Srpske liste i bivšem ministru u kosovskoj vladi. Njega je nedavno prištinski apelacioni sud osudio na dve godine zatvora zbog, kako je navedeno, „govora mržnje i vređanja žrtava Račka", a potom je i osuđen zbog „podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju”, zbog izjave da je slučaj „Račak” izmišljen. Todosijevića, kome je Priština odredila da se javi na izvršenje kazne 6. oktobra, bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio je upravo zbog te izjave.

On je osuđen iako je u tački 10 Briselskog sporazuma, između ostalog, zapisano da će apelacioni sud u Prištini uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, a koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo, u Todosijevićevom slučaju to nije bilo tako.

Žalba koju je u aprilu ove godine uložio preko advokata kojom je zatražio izuzeće svih sudija sudskog veća apelacionog suda je odbijena. Sredinom prošle nedelje advokatski tim Todosijevića podneo je vrhovnom sudu u Prištini zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke kojom je osuđen na dve godine zatvora zbog izjave o Račku.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Жмуре и ћуте зато што Србија од 2012. године ужива велики углед у ЕУ и САД.
Драган П.
2004. је била пре 2021. па су и тада жмурили.
g
Dali ste im sve od policije, zdravstva, sudstva, katastra do pozivnog broja. Imaju sve atribute države. Što bi trebali da poštuju nešto što nemaju interesa? Treba postaviti pitanje odgovornosti onih koji su potpisali famozni Briselski sporazum.
Pera
Srbija "brani" sebe i svoje. Sve to narod pozlaćuje...
Sve receno
moze im se
Раде Ковачевић
Бивше дипломате и аналитичари су добро сагледали ствари.Албанци заиста нису имали и немају намеру да испоштују било шта иако потпишу.Они су заинтересовани само за свеалбанско уједињење.Немогућа ствар, али теже томе.Замајавају себе, замајавају Србе и Србију, а замајавају и међународно јавно мнење. Толико ствари су инсценирали (овде се не тврди да није било трагичних догађања), да не изненађује њихов произвољн став према ономе што потпишу. Космет није ЕУ питање, већ питање Савета безбедности ОУН.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.