Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ЈЕ ОСТАЛО ОД БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА, ЧИЈИ ЈЕ ГАРАНТ ЕВРОПСКА УНИЈА

Зашто Европа жмури и ћути девет година

ЕУ нити се чује, нити се оглашава, понашају се као добитници светских награда који позивају на мир у свету, али ваљда треба да упозорите или санкционишете страну која крши Бриселски споразум, каже Ивица Дачић
Саша Димитријевић

Скидање табли у десет српских општина с натписом „Заједница српских општина” од стране полицијских специјалаца Росу најбоље показује ко поштује Бриселски споразум. Иако је у готово половини тог документа предвиђено да ЗСО одавно буде формирана, привремене приштинске институције до данас нису урадиле ништа да то учине и овим поступцима показују шта мисле о извршавању својих обавеза. Из документа чији је гарант ЕУ косовски Албанци као са шведског стола узимају само оно шта им одговара.

Европска унија, која је посредник у дијалогу двеју страна и која је гарант спровођења свега што је потписано, коначно мора да се огласи – да ли су потписи Ивице Дачића и Хашима Тачија из 19. априла 2013. године мртво слово на папиру или ће коначно присилити привремене приштинске институције да ураде свој посао.

Да би дијалог Београда и Приштине био настављен, председник Србије Александар Вучић казао је како је први услов повлачење свих косовских трупа са севера КиМ и повратак на пређашње стање. Други услов је одговор ЕУ да ли Бриселски споразум постоји или не. Затражио је да ЕУ у року од месец дана одговори на то питање, као и када ће бити формирана Заједница српских општина. „Њихово ћутање биће јасан знак да Бриселски споразум не постоји”, истакао је Александар Вучић.

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић каже да је против прекидања било каквог дијалога. За „Политику” истиче како Србија не сме то да уради, али мора да тражи од ЕУ да се изјасни стоји ли иза Бриселског споразума. Њему је, каже, несхватљиво да толико година после потписивања Бриселског споразума само Србија поштује договорено.

„Несхватљиво је да је само Србија била конструктиван фактор, а да је друга страна одбила да примени оно што је наш разлог прихватања споразума – формирање ЗСО. ЕУ нити чује, нити се оглашава. Понашају се попут добитника светских награда који позивају на мир у свету. Стално упозоравају обе стране. Ваљда треба да упозорите или санкционишете страну која крши Бриселски споразум. ЕУ је гарант споразума, али какав је њихов кредибилитет ако не могу да стану иза споразума”, каже Дачић.

Најважнија ставка тог документа је формирање Заједнице српских општина. Од потписивања до данас прошла су 3.082 дана, а још није ни написан статут ЗСО. Косовски Албанци су изговор у неспровођењу ове одлуке пронашли у одлуци такозваног уставног суда који је довео у питање 21 од 22 тачке о ЗСО, али када је тај суд одлучио да манастиру Високи Дечани припада земљиште, онда локална албанска власт одбија да спроведе судску одлуку.

Ивица Дачић подсећа да је гарант тог споразума била Кетрин Ештон. „Треба се сетити доношења одлуке о формирању косовске војске, што је противно резолуцији 1244 СБ УН. А прошле недеље су косовске власти упале без икакве најаве на север КиМ. То је директно кршење свих договора, да не говорим о таксама, које су нанеле велике штете. Право је питање да ли ЕУ мисли како је Бриселски споразум актуелан или није. И поштено је да нам то кажу”, рекао је Дачић.

Дипломатски саговорници „Политике” из Приштине наводе да ЕУ нити има моћ, нити елементе да присили било кога да нешто спроведе. Наводе званично да ће Брисел подржати документ чији је гарант и позвати на његово спровођење, али ће по обичају изостати оцена ко не спроводи тај документ. У најбољем случају биће „етикетиране” обе стране. Да је то излазна стратегија Запада, сведоче речи високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, који је нагласио да сви постигнути споразуми у процесу дијалога од његовог почетка 2011. године остају валидни и обавезујући за обе стране.

„Претходни споразуми представљају важан елемент у свеобухватној нормализацији односа Косова и Србије. ЕУ и њене државе чланице позивају Косово и Србију да у потпуности поштују и примене све обавезе из дијалога, без икаквог даљег одлагања”, казао је Борељ. Ако је одговор ЕУ да је Бриселски споразум важећи, онда је неприхватљиво да у сваком саопштењу из седишта ЕУ стоји уопштена формулација где се „обе стране позивају на смиривање ситуације”. „Одбијање да се каже ко крши Бриселски споразум доводи до тога да га Приштина и не спроводи и да ниподаштава улогу УН. Хтели су да такозвану државност искажу давањем неких својих таблица, претњом да неће важити српски лични документи и слично”, упозорава Ивица Дачић.

Дипломата Зоран Миливојевић наводи да Бриселски споразум правно постоји и да га потписници нису довели у питање. За „Политику” каже да то што његове обавезе нису испуњене доводи до питања да ли је даље на снази. „Није реч о томе да ли постоји, већ да ли производи дејства, а како се понаша Приштина, он не производи дејства. Београд има пуно право да отвори питање његове непримене. Досад смо толерисали неиспуњавање друге стране, а онај партнер у дијалогу који је своје обавезе испунио може да се повуче из споразума. У том случају постоје две ситуације – или да се све врати у претходно стање или да фактичко стање које је настало једностраном применом остане на снази, али то се ретко дешава”, каже Миливојевић. Додаје да, уколико Приштина настави са опструкцијама примене, Београд може да каже, без политичких или дипломатских консеквенци, да више не примењује споразум.

Једна од неписаних стратегија Запада је да Београд призна фактичко стање на терену, па и да призна да је нормално да јединице Росу или такозване војске буду на северу покрајине. Ову политичку замку прочитао је званични Београд, па је тако Александар Вучић тражио да се безусловно повуку јединице Росу и да се све врати у пређашње стање. Зоран Миливојевић каже то неће моћи и да је фактичко стање записано у Резолуцији 1244, где је статус Косова под протекторатом УН, а Кфор на терену. Уз то север Косова, где су Срби већина, не контролише Приштина, и то је фактичко стање. „Ми можемо да кажемо да посредовање ЕУ девет година није дало никакав резултат и да тражимо да СБ УН о томе разговара јер Приштина доводи у питање мир и стабилност и да се Кфор понаша по мандату”, каже Миливојевић.

 

Јовановић: Никада нису ни имали намеру да спроведу потписано

Бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић каже да када се узму у обзир време, услови, садржина и разлике у правном субјективитету потписника Првог споразума о принципима нормализације питање је да ли је то уопште споразум као израз слободно изражених воља или је документ политичког карактера. За „Политику” каже да је Србија брзо извршила све, а Приштина и ЕУ – ништа од потписаног.

„Са дистанце од осам протеклих година може се оценити да Приштина и Брисел ни у часу потписивања документа нити касније нису ни имале намеру да изврше оно што су формално прихватиле. Одредбе о ЗСО са извршним надлежностима послужиле су само као замка за Србију да одустане од ’реалности на терену’ тако што ће повући све своје институције са севера КиМ и омогућити проширење сепаратистичких институција и на том делу Покрајине”, каже Јовановић.

У међувремену, Србија је улазила у нове обавезе по техничким споразумима проистеклим из неизвршеног Првог споразума. Тако се у пракси све претворило у једностране уступке у интересу приштинске илегалне сецесије и геополитике водећих чланица ЕУ и НАТО-а. Став да не може бити нових договора док се претходни не изврше није поштован. Низали су се дрски једнострани потези и политика свршених чинова, нови затрпавали претходне испаде, а легитимизација сецесије напредовала. Истовремено, ЕУ је обећала да ће у дијалогу бити статусно непристрасна, Србија је поверовала у то, а у пракси Брисел је повлађивао неодговорном понашању Приштине, интензивно радио на конституисању институција и система илегалне творевине.

Поједине чланице ЕУ су опремале, наоружавале и обучавале паравојне илегалне снаге. Све је то чињено непоштовањем и кршењем резолуције СБ 1244. „Све указује на то да није реч о неразумним амбицијама, непромишљеним потезима и агресивним подухватима појединаца из Приштине, већ о сценаријима експанзије и ’асиметричне дипломатије’ западних центара моћи који циљају суштину независности и целовитости Србије. У светлости свих искустава, поставља се кључно питање – који су одговори српске стратегије реални, могући и уверљиви”, закључује Живадин Јовановић.

Случај „Тодосијевић” и његово право

Да би се уопште наставио Бриселски дијалог, осим одласка јединица Росу са севера Косова, Београд тражи и да се укине пресуда Ивану Тодосијевићу, посланику Српске листе и бившем министру у косовској влади. Њега је недавно приштински апелациони суд осудио на две године затвора због, како је наведено, „говора мржње и вређања жртава Рачка", а потом је и осуђен због „подстицања на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију”, због изјаве да је случај „Рачак” измишљен. Тодосијевића, коме је Приштина одредила да се јави на извршење казне 6. октобра, бивши косовски премијер Рамуш Харадинај сменио је управо због те изјаве.

Он је осуђен иако је у тачки 10 Бриселског споразума, између осталог, записано да ће апелациони суд у Приштини успоставити веће које ће бити састављено од већине судија косовских Срба, а које ће бити надлежно за све општине у којима су Срби већинско становништво, у Тодосијевићевом случају то није било тако.

Жалба коју је у априлу ове године уложио преко адвоката којом је затражио изузеће свих судија судског већа апелационог суда је одбијена. Средином прошле недеље адвокатски тим Тодосијевића поднео је врховном суду у Приштини захтев за заштиту законитости против одлуке којом је осуђен на две године затвора због изјаве о Рачку.

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Жмуре и ћуте зато што Србија од 2012. године ужива велики углед у ЕУ и САД.
Драган П.
2004. је била пре 2021. па су и тада жмурили.
g
Dali ste im sve od policije, zdravstva, sudstva, katastra do pozivnog broja. Imaju sve atribute države. Što bi trebali da poštuju nešto što nemaju interesa? Treba postaviti pitanje odgovornosti onih koji su potpisali famozni Briselski sporazum.
Pera
Srbija "brani" sebe i svoje. Sve to narod pozlaćuje...
Sve receno
moze im se
Раде Ковачевић
Бивше дипломате и аналитичари су добро сагледали ствари.Албанци заиста нису имали и немају намеру да испоштују било шта иако потпишу.Они су заинтересовани само за свеалбанско уједињење.Немогућа ствар, али теже томе.Замајавају себе, замајавају Србе и Србију, а замајавају и међународно јавно мнење. Толико ствари су инсценирали (овде се не тврди да није било трагичних догађања), да не изненађује њихов произвољн став према ономе што потпишу. Космет није ЕУ питање, већ питање Савета безбедности ОУН.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.