Papreni ceh korone

Koliko nas košta korona računajući koliko se država zadužila da bi isplatila preuzete obaveze? Pomoć privredi, građanima, servisiranje minusa u državnoj kasi koji je zato nastao… Nije bila jeftina. Od početka pandemije javni dug države je veći za čak 4,4 milijarde evra. Ne možemo da kažemo da je sav ovaj novac „pojela” korona, jer se država i pre nje zaduživala, ali jeste većinski deo. Na kraju 2019. javni dug je iznosio 23,9 milijardi evra, a u julu ove godine 28,4 milijarde. Mereno prema udelu u bruto domaćem proizvodu (BDP) tada je to bilo 52 odsto, a sada 57,8. Samo u ovoj godini javni dug je porastao za 1,6 milijardi evra.

Pri tome, povećanje javnog duga za 2021. uopšte nije konačno. Podsećanja radi, u septembru je bilo još jedno pozamašno zaduženje. Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala sedmogodišnje evroobveznice u vrednosti od milijardu evra s kamatom od jedan odsto. Njihova namena je, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, obezbeđenje sredstava za finansiranje projekata za zaštitu životne sredine. Osim toga, emitovane su i petnaestogodišnje evroobveznice u vrednosti od 750 miliona evra, sa kamatnom stopom od dva odsto čija je namena otplata dela postojećih dugova koji dospevaju na naplatu.

Stručna javnost uslove pod kojima su ove dve emisije obveznica emitovane ocenjuju kao povoljne, na šta je uticalo stanje na svetskom tržištu usled velike ponude jeftinog kapitala, kao i solidne makroekonomske performanse privrede Srbije. Na ovaj način smanjiće se rashodi iz budžeta za kamate.

Iako javni dug ubrzano raste zvaničnici kažu da neće preći 60 odsto BDP-a, a takve su i ocene Međunarodnog monetarnog fonda. Dobra je vest što minus u državnoj kasi nije onoliki koliko se predviđalo – 6,9 odsto, već je manji. Zahvaljujući oporavku privrede i dobrim prihodima države, ali i nešto manjim rashodima za investicije što nije dobro, minus u državnoj kasi verovatno će biti oko pet odsto BDP-a. S takvim deficitom ni javni dug neće preći 60 procenata.

Mihailo Gajić, ekonomista Libeka (Libertarijanski klub), napominje da stanje javnog duga nije kritično, ali bi trebalo razmisliti o tome da se vodi konzervativnija ekonomska politika nego u prethodne dve godine.

– Visina javnog duga je prvenstveno posledica nekoliko programa pomoći privredi i građanima, to je lančana posledica. Da su programi podrške bili ciljani, selektivni i usmereni samo na one delove privrede koji su najviše pogođeni, kao što su turizam, ugostiteljstvo, iznos javnog duga bio bi manji. On iako raste još nije u opasnoj zoni. Granica od 60 odsto BDP-a je za zemlju naših odlika označena kao opasna. Međutim, mislim da ni prelazak preko tog nivoa nije problematičan. Nebitno je da li će biti 59 ili 61 procenat. Bitno je da on bude stabilan i da počinje da se smanjuje ne samo kako raste bruto domaći proizvod, već i u apsolutnim iznosima. To znači da se država ne zadužuje ukoliko nema velike potrebe za tako nečim. Onda bi ti stari dugovi polako počeli da se vraćaju – objašnjava on.

Država je upravo saopštila da je vratila deo skupog duga, a Gajić na to kaže da se država sada zadužila pod novim uslovima po nižoj kamatnoj stopi i da se na taj način štedi mnogo novca na plaćanju kamata.

– O javnom dugu treba voditi računa na duži rok, pet godina na primer, i ostaviti prostor za eventualne krize. Zamislite da nas je ova kovid epidemija zadesila 2014. kada smo zbog loše fiskalne politike i ukupne ekonomske situacije bili na dva koraka od bankrota – navodi Gajić.

Inače, po rastu javnog duga Srbija nije izuzetak. Korona je to svima napravila, a poređenja radi javni dug evrozone, njenih država članica, dostigao je i prestigao vrednost svega onoga što ta, inače, jaka ekonomija, stvori za godinu dana. Premašio je nivo od 100 procenata bruto domaćeg proizvoda.