Oštećeno voće i do deset puta jeftinije u otkupu

Vremenske nepogode sve su češće i proizvođači u Srbiji će u budućnosti mnogo više morati da investiraju u osiguranje voćnjaka, poručuju stručnjaci.

Profesor dr Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu nedavno je u okviru Sajma poljoprivrede rekao da mraz može da smanji ukupan rod voća u Srbiji za polovinu.

– To se sa klimatskim promenama sve češće dešava. Mrazni period je sve duži, iako je zima sve kraća. Mrazu se ne posvećuje dovoljno pažnje, preventivno po izboru lokaliteta i voćne vrste, ali ne posvećuje se dovoljno pažnje ni aktivnim merama. Efekat mraza nije samo u padu prinosa već i u padu kvaliteta plodova – naglasio je Magazin.

Dodao je da ako imate mrežicu na jabuci uzrokovanu mrazom, za istu možete dobiti šest dinara po kilogramu umesto 50. Voćari često kažu da je zaštita od mraza skupa, ali to je bio slučaj sa protivgradnim mrežama, a danas nijedan savremeni zasad nije podignut bez mreža.

– Ulaganje jeste skupo, ali se isplati samo u jednoj godini u kojoj vi imate plodove, a drugi nemaju – rekao je on, a prenosi „Agroklub”.

Nedavno je potvrđeno da je u Srbiji preko osiguravajućih kuća osigurano svega 12 do 15 odsto ukupnih poljoprivrednih površina. To je i dalje malo da bi poljoprivrednici mogli da računaju na jeftinije premije. To će se, smatraju stručnjaci, dogoditi tek kada bude bilo više korisnika.

Kakav je odziv za osiguranje među proizvođačima jagodastog voća, šta su najčešći razlozi njihovog nepoverenja i glavne zamerke, objašnjava dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

On naglašava da značajan broj malinara plaća osiguranje ali da su najveće zamerke ne samo ove, već i ranijih godina, momenat izlaska na teren procenitelja, posle nastanka štete. Događalo se da predstavnici nekih osiguravajućih kuća dođu i petnaesti dan od nepogode, a u superreviziju posle završene bebe.

– Na takav način se ne može ništa utvrditi – napominje naš sagovornik. Malinari najčešće osiguravaju prinos i cenu maline. Dobro je  što država vraća 70 odsto novca, što nije mala suma. Recimo, za oko 80 ari maline premija je 320.000 dinara plus PDV, a država nadoknađuje 228.000.

Dodaje da su, kada je reč o protivgradnim mrežama, one nekada bile mnogo više prisutne u malinjacima, dok u poslednje vreme i nije tako. Glavni razlog je cena jer je kod maline, po hektaru, potrebno izdvojiti oko 20.000 evra.

Leposavić navodi da su mreže gotovo jedini siguran način zaštite jer ove godine skoro da nije bilo područja koje nije bilo pogođeno gradom.

Podsetimo, o važnosti osiguranja u agraru nedavno je govorio i Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Kako je rekao, vremenska prognoza je pouzdana za nekoliko dana.

– Na duži rok ili sezonski ne možemo tačno da predvidimo vreme, a to je bitno za poljoprivrednike. Zato moraju dobro da razumeju poruke, ali i to im ne vredi mnogo ako nema zaštite ili nisu osigurani – naglasio je Todorović.