Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Sto godina Albanske spomenice

Marka je puštena u opticaj 15. septembra 2021. godine i to u tiražu od 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Nakon što su armije Centralnih sila, u jesen 1915. opkolile Srbiju, glavnokomandujući srpske vojske, prestolonaslednik Aleksandar, sa državnim vrhom i komandantima svojih armija donosi odluku o prelasku Albanije, jer je put vojsci iz Metohije, gde je bila skoncentrisana, preko Makedonije bio odsečen.

Povlačenje srpske vojske i civila preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore, od novembra 1915. do januara 1916. godine, u istoriji je zabeleženo kao Albanska golgota. Zahvaljujući saveznicima, izmučeni srpski vojnici, narod i državni aparat, koji su se dokopali albanske obale, prebačeni su na grčko ostrvo Krf.

I sam učesnik albanske golgote, kralj Aleksandar I Karađorđević je, u znak sećanja na povlačenje kroz Albaniju ustanovio Albansku spomenicu, kojom je odlikovano 142.148 oficira, podoficira, kaplara, redova, obveznika činovničkog reda i sveštenika. Spomenicu su dobili svi koji su bili na vojnoj dužnosti prilikom prelaska Albanije, kao i članovi stranih vojnih misija koji su se zajedno sa srpskom vojskom povlačili preko Albanije. Ukaz o odlikovanju Albanskom spomenicom kralj Aleksandar potpisao je 6. novembra 1921. a kao Dan dodele Albanske spomenice srpskim herojima – učesnicima Velikog rata, određen je 23. novembar 2021.

Albanska spomenica je dodeljivana na predlog ministra vojske i mornarice, sa dekretom koji je rađen po nacrtu Đorđa Čarapića, a reprodukovan u Vojnom geografskom institutu u Beogradu. Spomenica je u obliku dvoglavog orla sa srpskim štitom na grudima i kraljevskom krunom na gornjem delu. Na aversu, ispod orla je medaljon uokviren lovorovim vencem sa profilom glave Aleksandra Karađorđevića, uokvireno natpisom: SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA – ALEKSANDAR. Na reversu je natpis u tri reda: ZA VERNOST OTADžBINI. Spomenice je izrađivala pariska firma „Arti Bertran”.

Motiv na marki i kovertu: Albanska spomenica – povelja

Motivi na vinjetama: portreti nosilaca Albanske spomenice

Stručna saradnja: Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920, u okviru projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”.

Grafička realizacija izdanja: Jakša Vlahović, akademski grafičar

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fensi denser
da su nas grci pustili da prosto predjemo u grčku ne bi bilo tolikog stradanja. ali naša braća su imala drugačiji račun...
Земунац
Препоручујем вам да мало обновите историју. Нису српске снаге ни могле да дођу до Грчке, јер су им пут пресекли Бугари, па је спас од окружења био пут преко Проклетија и Албаније.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.