Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Guteres na mukama oko Kipra

Generalni sekretar UN pokušava da oživi pregovore koji su zapali u ćorsokak pošto turska strana insistira na stvaranju dve suverene države – turske i grčke – što u Nikoziji ne prihvataju
У мисији УН на Кипру, заједно с британским колегама, налази се и мања група припадника Војске Србије (Фото: Министарство одбране)

Novi pokušaj generalnog sekretara UN Antonija Guteresa da oživi pregovore o rešenju „kiparskog problema” nije doneo ništa ohrabrujuće. Dve strane su ostale ukopane na oprečnim pozicijama: Grci su za stvaranje dve federalne zajednice, dok su Turci za stvaranje dve nezavisne države.

Generalni sekretar svetske organizacije nedavno je u Njujorku na neformalnom sastanku iza zatvorenih vrata razgovarao s predsednikom Republike Kipar Nikosom Anastasijadisom i liderom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom u pokušaju da blokirane pregovore izvede iz ćorsokaka. Posle neformalnog sastanka, koji je trajao skoro dva sata, bio je primetno suzdržan. Jedino je najavio da će imenovati novog specijalnog izaslanika UN za Kipar, koji će „pokušati da pripremi teren” za nastavak pregovora. Kako otkrivaju istanbulski mediji, on će kontaktirati s liderima dve zajednice na podeljenom ostrvu, kao i s Grčkom, Velikom Britanijom i Turskom, kako bi pripremio teren za zvanični susret delegacije dve zajednice.

Generalni sekretar UN Guteres očigledno je na mukama. Jalovi pregovori koji se godinama vode pod pokroviteljstvom svetske organizacije prekinuti su pre više od dve godine. Mali su izgledi da će uskoro biti nastavljeni pošto Turci sada kažu da hoće da pregovaraju samo o priznanju svoje države.

„Na Kipru postoje dve odvojene nacije, dve odvojene države. Turska republika severni Kipar ima svoje institucije i organizacije. Mi se nikad nećemo odreći svoje države i napraviti korak unazad”, naglasio je „predsednik” Tatar, ističući da više ne želi da gubi vreme u praznim pregovorima koji s prekidima traju decenijama i još nisu odmakli od početka. Poslednji susret delegacija dve zajednice održan je sredinom 2019. godine u Švajcarskoj.

Posle susreta s Guteresom lider kiparskih Turaka kaže: status kvo će se nastaviti sve dok turska država ne dobije međunarodno priznanje. U tom svom zaokretu on uživa bezrezervnu podršku Ankare i predsednika Tajipa Erdogana.

U Nikoziji ne komentarišu najnoviji susret u Njujorku s generalnim sekretarom Guteresom. Predsednik Anastasijades je samo potvrdio da su u razgovoru izneti različiti stavovi. „Mi ćemo, kao i dosad, poštovati rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o rešavanju kiparskog problema. Jedino prihvatljivo rešenje za Republiku Kipar je stvaranje federacije dve zajednice – kiparske i turske”, kažu u vladi u Nikoziji, prenosi „Sajprus mejl”.

Dve strane i dalje ne mogu da nađu zajednički jezik oko razjašnjenja sudbine nestalih lica tokom sukoba 1974. godine, kao i povraćaja grčke imovine koju su Turci zaposeli na severu Kipra. Nikozija traži demilitarizaciju ostrva, odnosno povlačenje više od 30.000 vojnika koje Ankara drži na severu Kipra još od vojne intervencije 1974. godine. Predsednik Redžep Tajip Erdogan za to ne želi da čuje. Odnosi dve zajednice pogoršali su se posle otkrića ogromnih rezervi prirodnog gasa u vodama istočnog Mediterana. Ankara je već počela istraživanja u teritorijalnim vodama suverene države Republike Kipar zbog čega je kritikovana u Evropskoj uniji, koja poziva predsednika Erdogana da poštuje međunarodno pomorsko pravo. U Ankari se na to ne osvrću i kažu da to prirodno blago pripada i nepriznatoj turskoj državi na severu ostrva.

Kipar je podeljen posle turske vojne invazije 1974. godine. Turci na severu ostrva proglasili su svoju državu, koju je dosad priznala samo vlada u Ankari. Republika Kipar je član Ujedinjenih nacija, a 2004. godine primljena je u Evropsku uniju, dok je „turska država” ostala izolovana na severu ostrva i preživljava zahvaljujući pomoći Ankare.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dussan Teodorov
I kiparski sluccaj potvrdjue da su UN u dubokoj krizi. Vech 50 godina one ne mogu da resse taj problem. To je joss jedan dokaz da je neophodna korenita reforma svetske organizacije.
Лука С. Илић
Уласком у НАТО, Грчки народ је изгубио свој суверенитет. У сукобу са Турском то се јасно видело, када се НАТО ставио на страну Турака. У прошлогодишњим трвењима са Турском око грчких острва, једина реакција нове (старе) грчке владе "Мицотакиса и Папандреу фамилија", реаговале су тако што су упутиле захтев САД да повећа број база у Грчкој. Те базе свакако не угрожавају Турке, такође у НАТО, али штите "фамилије" од сопственог народа.
V.A.
Slucaj Kipra nije usamljen, on je poucan. Iz njega bi mnogi mogli mnogo da nauce, pa i mi koji imamo slican problem.
Andrej Novakovic
Da, ovo je zamrznuti konflikt. Na zalost takva ce biti i sudbina zamrznutog konflikta na Kosovu. Uostalom, predsednik Erdogan je medju prvima priznao drzavu u Pristini.
Dejan
Zar nije i ovo “zamrznuti” konflikt?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.