Proširenje je pitanje kredibiliteta unije

Očekujem da će Samit EU – zapadni Balkan pomiriti najpre same stavove država članica EU, koje između sebe u ovom trenutku imaju oprečna mišljenja o budućnosti i smislu politike proširenja Evropske unije, a zatim i naša očekivanja, kao i svih drugih učesnika sa zapadnog Balkana. Veoma smo zahvalni onim članicama unije koje su insistirale da u deklaraciju bude uvršćena i formulacija kojom se potvrđuje privrženost EU procesu proširenja, iako to, po svemu sudeći, nije jednostavno postići. To jasno govori o tome koliko je proširenje za neke zemlje postalo nepopularno i pitanje i politika, ističe ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović za „Politiku”, govoreći o svojim očekivanjima od sutrašnjeg samita EU – zapadni Balkan na Brdu kod Kranja u Sloveniji, u kontekstu informacija koje poslednjih dana prenose evropski mediji o sve većem „hlađenju” Evropske unije od zapadnog Balkana.

Najviše pažnje izazvao je Rojters navodima da EU više ne može da se saglasi oko davanja garancija za buduće članstvo balkanskoj šestorki. Pozivajući se na četvoricu evropskih diplomata i jedan interni dokument, agencija je prenela da je nacrt završnog dokumenta samita lidera EU i zapadnog Balkana, po kojem bi EU trebalo da ponovi svoje obećanje dato pre 18 godina o „davanju nedvosmislene podrške evropskoj perspektivi zapadnog Balkana”, prošao najmanje dve runde razgovora bez postizanja dogovora. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak izjavio, boraveći u Nišu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, da nije dobio nikakve signale iz Brisela koji bi potvrdili navode Rojtersa da EU više ne pokazuje interes za zapadni Balkan. „Nismo maloumni da ne znamo da postoje različita viđenja EU, ali ne mislim da bi to bilo strateški pametno ni za EU. Bilo bi pametno da pokazuju da je EU i dalje privlačna svima i verujem u reči Fon der Lajenove da žele Srbiju i druge zemlje u EU”, rekao je Vučić.

I resorni ministar smatra da je to pogrešan pristup, koji slabi motivaciju, posebno onih zemalja koje još nisu ni otpočele proces pregovora, što dovodi do utiska da je proces proširenja u zastoju. „Kada je reč o Srbiji, mi nismo u zastoju sa reformskim aktivnostima. Naprotiv, u punoj snazi smo za reforme i dostizanje kriterijuma iz nove metodologije, ali ovo postaje i tema kredibiliteta same EU. Očekujem da će EU vrednovati dostignuća čitavog regiona, posebno jer su kriterijumi pooštreni u odnosu na ranije faze proširenja, naravno, u skladu sa stepenom pristupanja svakog pojedinačno”, naglašava Jadranka Joksimović.

Kako dodaje, Srbija će svakako na samitu podvući i čvrstu opredeljenost za nastavak i jačanje aktivnog učešća u regionalnim inicijativama saradnje, kao što su Berlinski proces, „Otvoreni Balkan”i sve druge aktivne inicijative. „EU i pojedine države naglasak stavljaju na nastojanja da se postigne sporazum u okviru ideje o zajedničkom regionalnom tržištu, kao što je na primer dogovor o romingu ili o priznavanju diploma i profesionalnih kvalifikacija. Važne zajedničke teme biće i održivo povezivanje, digitalna transformacija, zelena agenda za zapadni Balkan, kao i svi projekti iz ovih oblasti u okviru velikog Ekonomsko-investicionog plana EU. Time nastavljamo ekonomski napredak i jačanje otpornosti naše privrede, paralelno sa jačanjem vladavine prava u svim segmentima”, navodi Joksimovićeva.

Zamor EU od proširenja, ali i zapadnobalkanske „šestorke” od čekanja pred vratima evropskog kluba, sve je vidljiviji. Uz poslednje navode uglednih evropskih medija, ne čudi što briselski zvaničnici moraju sve više da potenciraju zvaničnu politiku EU o evropskoj perspektivi svih u regionu, a nesumnjivo će o tome posebno biti reči na sutrašnjem skupu u Sloveniji, čiji je domaćin slovenački premijer Janez Janša.

U pozivnom pismu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela liderima zemalja članica EU na samit EU – zapadni Balkan, navodi se da će to biti pravovremena prilika da se podseti na „strateški značaj zapadnog Balkana za EU” i razgovara o „angažmanu EU sa regionom”. Ursula fon der Lajen je na svojoj višednevnoj turneji po regionu prošle nedelje više puta ponovila da je budućnost zapadnog Balkana u EU. To je juče ponovio i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre na konferenciji „Zaokružena Evropa” i dodao da politika proširenja na region zapadnog Balkana nema alternativu, kao i da predstavlja strateško ulaganje u prosperitet i stabilnost Evrope.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je da je sada važan trenutak za evropsku budućnost zapadnog Balkana. „Kada je reč o procesu proširenja ti razgovori ’stoje u mestu’, ali za to postoje razlozi koji se tiču situacije u regionu, ali i u samoj uniji. Moramo da učinimo više kako ne bismo izgubili duše i umove ljudi koji žele da proces uspe”, rekao je juče Bilčik u video-poruci na Beogradskom ekonomskom forumu i dodao, između ostalog, da od samita u Sloveniji očekuje „jasne signale u tom pravcu, da se pruži evropska perspektiva i da bude opipljiva”.

Slovenački ambasador u Srbiji Damjan Bergant kaže da njegova zemlja želi da zapadni Balkan što pre pristupi EU i očekuje da će sutrašnji samit na Brdu kod Kranja biti „korak ka tom cilju”. Na konferenciji „Zaokružena Evropa” on je rekao da je nekoliko razloga zbog kojih zapadni Balkan treba da postane deo evropske porodice, počev od toga da, kako kaže, taj region geografski pripada evropskom kontinentu. „Ako EU ne pokaže posebno interesovanje za tu teritoriju, to će učiniti neko drugi”, kaže Bergant.

Kako navodi, drugi razlog je politički i odnosi se na izgradnju demokratije, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i druge izazove. „Tu je i ekonomski razlog jer zapadni Balkan predstavlja važno tržište. Četvrti razlog je bezbednosni, jer integracija regiona u EU znači sigurniju Evropu i svet”, rekao je on, prenosi Tanjug.

I da bi, kako se čini, pokušali da podstaknu umrtvljeni proces evrointegracija, Slovenci su predložili proširenje EU na zapadni Balkan do 2030. godine. Bar tako piše „Fajnenšel tajms”, navodeći da je Slovenija, trenutno predsedavajuća Savetu EU, u petak na sastanku ambasadora u Briselu iznela ideju o brzom priključenju zemalja ZB, što je iznenadilo ostale zemlje članice. Neke su ga opisale i kao potpuno nerealan, s obzirom na ekonomske i političke izazove u regionu. Komentarišući ovu informaciju za Sputnjik, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je jedini pritisak na Brisel koji je moguć da do 2030. u svoje članstvo zajedno primi preostale države zapadnog Balkana – američki. Ali i sam je skeptičan prema toj ideji iz više razloga između ostalog i zbog toga što države zapadnog Balkana nisu na istom nivou integracija. Smatra da u ovom trenutku nije realan konsenzus unutar EU da se u paketu prime sve te države. Podsetimo, u februaru 2018. godine, EK koju je vodio tada Žan-Klod Junker, navela je kao „indikativan datum” da bi Srbija mogla da uđe u EU 2025. godine. Više niko tu godinu ne spominje.

​