Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraj epohe avantura

Amerika je u defanzivi. Evropa kao njen prvi pratilac je – šokirana. Rusija se dodatno utvrđuje. Na Dalekom istoku, u Kini i Japanu, značajno podižu obrve. Da li je, eto, došlo njihovo vreme? „Mali” se premišljaju: ako može Avganistan...
(Срђан Печеничић)

Drama koja se donedavno dešavala u Avganistanu, njen uzrok, neljudsko trajanje i tragično okončanje, kao da su udarili svojevrstan završni pečat na ono što smo tako sebično tumačili kao – „naše doba”. A to „naše doba”, setimo se, do danas opstaje na rezultatima dva velika rata koji su obeležili 20. vek i u direktnu smrt odveli više od 80 miliona ljudi.

Otvoreno je bezbroj nedoumica na koje čovečanstvo, do sada, nije našlo pravi odgovor. Bes, rezignacija, javno likovanje, potajno odobravanje, sumnje... kao da se sve slilo u jedno pitanje: Kakav svet možemo da očekujemo nakon što je iza američkog generala Krisa Donahjua na pisti aerodroma u Kabulu, i pod infracrvenim svetlom, konačno zatvorena utovarna rampa poslednjeg američkog vojnog transportera.

Kako je uopšte moguće da jedan vojni poraz, toliko udaljen od bleštavih svetskih prestonica i tamošnjih zbivanja, u trenutku promeni globalnu sliku sveta? Kao da se ljudsko shvatanje vremena, u kojem bitišemo sada već više od jednog veka, „izlizalo” od preterane i neumerene upotrebe. Ne treba ni sumnjati da će mnogi iskoristiti novonastalu zbunjenost da raščiste neke lične račune, ublaže traume, nezadovoljstva, da naplate nenaplaćeno... Jer, kakav god i čiji god bio sledeći korak u sadašnjim okolnostima, odgovor preti da ostane nedorečen.

Amerika je u defanzivi. Evropa kao njen prvi pratilac je – šokirana. Rusija se dodatno utvrđuje. Na Dalekom istoku, u Kini i Japanu, značajno podižu obrve. Da li je, eto, došlo njihovo vreme? „Mali” se premišljaju: ako može Avganistan... Međunarodne organizacije, pre svih Ujedinjene nacije, su zatečene... Saznanje da je Drugi svetski rat bio samo pokušaj osvete za poraz u Prvom, i da su oba rezultovala tek temeljitom podelom sveta, izaziva zebnju.

Američka zbunjenost neće dugo trajati. Kako bi i mogla uz toliko nagomilano naoružanje, logičnu neophodnost da se ono stavi u funkciju i potrebu da se pare uložene u njega vrate ulagačima. Pitanje je samo koliko dugo će svet čekati da se nešto desi i gde. Jedino što je izvesno je da u kreiranju budućih avantura Vašington neće moći da računa na sve dosadašnje saveznike. Naprotiv, neki od njih bi se mogli naći i na strani protivnika.

Na Starom kontinentu su svesni da ono što su zamislili osnivanjem Evropske ekonomske zajednice 1957. i njenim pretakanjem u Evropsku uniju 1993. nisu završili posao. Nedostajala im je iskrenost, ona koja bi sve zemlje članice, sve njihove narode, velike i male, učinila jednako srećnim i zadovoljnim. Faktičkim prepuštanjem Americi da vodi zajedničke poslove dodatno su sebi vezali ruke. Jednostavno, sa one strane Atlantika drugačije se razmišlja. Ili je tako barem činjeno do poslednjeg avganistanskog koraka već pomenutog generala Donahjua.

Demokratija, onakva kakvu promoviše ta i takva EU, pokazala je mnoge slabosti. Prva i osnovna svakako leži u činjenici da je ista pojedinima i – nametnuta. Društveni sistemi se menjaju kada se potroše i postanu neefikasni. Na istoku Starog kontinenta ti sistemi nisu bili u potpunosti istrošeni. Umesto toga – ukinuti su. A to rađa inat. Primer Rusije koja je za samo dvadeset godina uspela da se iz faktičkog beznađa na globalnu scenu vrati kao jedna od vodećih zemalja to najbolje potvrđuje.

Nije zahvatanje u kapitalističke vode ono što je oporavilo istočnog džina. Pokazalo je to i haotično vreme Borisa Jeljcina. Oporavio ga je povratak sebi, sopstvenoj tradiciji, nepoljuljanoj veri u sopstvenu snagu. Neki će, naravno, reći da je to i povratak autokratiji. Možda, ali slepo verovanje u Vašington i Brisel nije ništa manje pristajanje na autokratiju. Naprotiv, daleko je opasnije pošto potire veru u samoga sebe.

U takvim okolnostima eventualno okončanje mandata ruskog predsednika Vladimira Putina (2026) poprima sasvim novo značenje. Uostalom, kao i skori odlazak u penziju nemačke kancelarke Angele Merkel ili istupanje Velike Britanije iz evropske porodice. A reč je o tektonskim poremećajima koji već izazivaju nespokojstvo u krugovima čvrsto vezanim za važeći globalni poredak.

Takođe, kada već govorimo o Starom kontinentu, „svojeglavost” koju sve više iskazuju Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka... najjasniji je pokazatelj nesavršenosti Evropske unije. A stomaci su svima jednaki. Problem predstavlja i činjenica da iz Varšave i dalje netremice gledaju ka Vašingtonu dok ostali, opet svako za sebe, pokušavaju da se snađu tu gde jesu, svesni da im je Rusija, od čijeg patronatstva su se „konačno otkačili”, i dalje prvi sused. Ispostavilo se da je evropski prostor isuviše mali da bi iko na njemu mogao da kaže da je dovoljan samom sebi. Balkan je za to najbolji primer.

Sa druge strane pritisak koji na svetsku ekonomiju i bezbednost vrše Kina, Indija i ponovo probuđeni Japan, vrlo jasno najavljuje da će oči sveta u ne tako dalekoj budućnosti biti prikovane za istok naše planete. Nada da će taj pritisak (zbog geografskog rasporeda) najviše pogoditi Rusiju polako ali sigurno bledi. Ne zbog slabosti tamošnjih zemalja u odnosu na evroazijskog džina, već iz činjenice da u Moskvi ne gledaju na sve kao na opasnost već kao na šansu za sopstveni napredak i promociju. Ne sa pozicije sile, već sa pozicije partnera koji i te kako može da se uklopi u interese novonastupajućih. Tako gledano, dalji ostanak Putina na vlasti već i samom svojom mogućnošću remeti mnoge planove na Zapadu.

Hteli to ili ne, sudionici smo novog doba. Veliki ratovi, oni koji oblikuju živote celih generacija, sve više izlaze iz mode. I pored ubrzanog razvoja borbene tehnike. Da li ćemo „odušak” pronaći u osvajanju svemira, ostaje da se vidi. Na ovoj našoj planeti svaka buduća avantura skopčana je s previše opasnosti.

Novinar „Politike” u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Zaokret politike dolazi od presednika Trampa koji je bio protiv Iracke invazije za energetski ne zavisnost sto je bila do pre 9 meseci I obuzdavanje Kine Za Vas je dobro sto od politike rebuildiing the nations se zaokrenulo ka self-sufficient nation sto je dobra vest za Srbe ( ne sve ) najzad Vam prijatelji dolaze u prvi plan.Nemojte samo da se ponovi 1948 blokada I Trumanova jaja kada ponovo pokusate bekstvo iz "majcinog zagrljaja.
Земунац
Преживели смо много гору блокаду од оне 1948. Ту блокаду су нам увели они који су нас ''хранили'' Трумановим јајима и била је погубна политички, економски и на крају војно.
Dan Dusan Milicevic
Cesto citam kako je Amerika u krizi i kako gubi primat. I Vi isto tako mislite . Ipak sklon sam ocjeni da Ameriak nije u krizi i da je u tranziciji prema mnogo boljem. A zasto , Sve sadasnje karakteristike moderne civilizacije su ili poticu iz Amerike. Kompanije koje to stvaraju zarajuju u Billionima dolara godisnje!!!Kao sto znate Amazon moze biti kompanij od Trilion dollara. Elktricno vozilo koje samo ide i vozi vas je skoro realnost i to dolazi iz Amerike. To ne moze biti nazadovanje!!!
Земунац
Америка и цели свет је у транзицији, али према много горем. Већ смо делом у том новом свету, а то је свет мултинационалних корпорација за које је појам државе мислена именица, јер су оне сам држава по себи. Као пример за то увек наводим концерн ''Бајер - Монстанто'', који нити је амерички, нити немачки, односно европски, а колико је таквих истих. Што се тиче обичних људи они постају робље (прекаријат) таквих компанија и раде за мрвицу од профита, који оне остварују. Остатак је у џеповима менаџме

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.