Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Groteska i košmar nesnađenog čoveka

Najnoviji ciklus radova Kristine Pirković, izložen u kragujevačkoj Galeriji Rima, inspirisan je apokaliptičnim duhom pesme „Očekujući varvare” Konstantina Kavafija
„Дубоко у ноћ”, 2021.

„Poslednje slike, ali i gotovo svi prethodni radovi, nastajali su uglavnom noću. Noć daje poseban utisak, jer kada stane dnevna bela buka, onda se javlja noćna muzika. Jedna od ptica koje se čuju noću, ima specifičan zvuk, nalik na krik, koji je neretko prisutan na mom radu. Zato se ptica često pojavljuje kao vesnik noći i nepoznatog”, reči su mlade umetnice Kristine Pirković zabeležene u njenom razgovoru sa kustoskinjom Nevenom Martinović, vođenom uoči nedavnog otvaranja njene izložbe u kragujevačkoj Galeriji Rima.

U tim rečima leži deo objašnjenja njenog iskristalisanog umetničkog prosedea koji ju je i preporučio za izlaganje, a u kojem provejavaju groteskne figure, prepoznatljiv ikonografski bestijarij fantastičnih i košmarnih stvorenja i zloslutnih životinja – nameće se aluzija na savremenog čoveka i posledično savremeno društvo. U slučaju ove izložbe, koja traje do 1. novembra, radovi iz najnovijeg ciklusa inspirisani su apokaliptičnim duhom pesme „Očekujući varvare” Konstantina Kavafija.

Njene slike odlikuje brižljivo postavljena „scenografija”: kapije i slavoluci, drvoredi i kuće u daljini, šatori i sanduci, škrinje i pretinci iz kojih vrebaju sklupčane nemani, primećuje Srđan Vučinić u tekstu izložbenog kataloga i detaljnije piše o delima i njehovoj mogućoj konotaciji:

– Sve su to živi sudeonici na pozornici, u jednoj tragičnoj farsi čije nam obrise umetnica korak po korak otkriva. Na razvalinama zapadne, judeo-hrišćanske civilizacije, pod začaranim ponoćnim nebom kao da započinju neka nova drama i još nedokučivi poredak. „Tri krsta” rasuta su ledinom kao kakav mistični otpad, izbledeli eho Golgote u ropotarnici istorije, na „Aleji velikana” prostiru se odbačene igračke, olovni vojnici koji preteći izrastaju nebu pod oblake, „Lažnom proroku” žabe izlaze iz govorljivih usta pod razvalinama simbola davnog trijumfa... Čini se da nam svi ovi prizori u raznim varijacijama pričaju jednu skasku izokrenutih, pervertiranih simbola i vrednosti. U sadašnjem trenutku oni svedoče i o putu u transhumanizam kojim je već kročilo čovečanstvo 21. veka.

A kako autorka sama navodi: „U pitanju je nesnađeni čovek koji svojim postupcima neopozivo krči put globalnoj društvenoj i moralnoj dekadenciji. Kao posledicu dobijamo okruženje lišeno empatije u kojem je bizarnost legalizovana, pa čak i tražena. Trenutna situacija više izgleda kao da je svako svakome varvarin, kao da je svako ugrožen i uplašen i stoga preterano okrenut svom egoističnom biću. Mislim da bi svako trebalo da vaskrsne heroja u sebi, premda je to preterano utopijska ideja.”

Na delima koja ovoga puta premijerno predstavalja kragujevačkoj publici pasivne i bezvoljne, figure Kavafijevih senatora savremenog doba, uronjene su u beživotne pejzaže i scenografije napuštenih i urušenih građevina – u potpuno statičnu atmosferu tavorenja i prepuštanje talasu beznađa, s iskorakom u smelije u područje boje, i to sugestivnih i simboličnih nijansi plavog, objašnjava Nevena Martinović.

O razlozima svoje inspiracije Kavafijem, slikarka kaže:

– Prvo sam otkrila pesmu „Itaka”, zatim „Ono što možeš”, potom „Očekujući varvare”. Nakon pesnika koje sam do tada čitala, a kojih nije bilo mnogo, Kavafi je za mene bio osveženje. Ono što me je posebno privuklo jeste davanje nekog drugačijeg smisla već poznatim i definisanim pojmovima. Tako je njegov varvarin, inače jedan fenomen koji sadrži rušilačku konotaciju, zapravo, traženje rešenja izvan poznatih stvari. Dok čitam ovu pesmu, imam utisak da se varvarin očekuje poput duha iz mašine koja će dati rešenje za trenutnu situaciju. Međutim, sve se završava samo na iščekivanju te sile, na jednom zamrznutom trenutku u kojem se radnja stalno ponavlja bez ikakvog tangiranja sa spoljnim iksustvima.

U njenoj biografiji može se pročitati da je osnovne i master studije završila na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, na odseku za primenjenu umetnost, smer zidno slikarstvo. Član je ULUS-a. Priredila je petnaest samostalnih izložbi i dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima je i Druga nagrada za crtež Fondacije „Vladimir Veličković”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.