Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vek od rođenja glumca Radeta Markovića

Tim povodom danas u podne, u foajeu BDP-a biće otvorena izložba fotografija iz predstava u kojima je igrao ovaj mag glume, dugogodišnji član teatra na Krstu
Раде Марковић у представама „Мачка на усијаном лименом крову (1955) (Фото: документација БДП-а)

Čitav vek deli nas od rođenja dramskog umetnika Radomira Radeta Markovića. Beogradsko dramsko pozorište, kuća za koju je bio posebno vezan, obeležava 100 godina od rođenja ovog histriona domaćeg glumišta. Tim povodom danas u podne, u foajeu BDP-a biće otvorena izložba fotografija iz predstava u kojima je igrao ovaj mag glume, dugogodišnji član teatra na Krstu čija velika scena nosi ime „Olivera i Rade Marković”.

 Scenski opus Radeta Markovića od početka karijere ugrađen je u temelje posle rata tek osnovanog gradskog teatra: Beogradskog dramskog pozorišta. Pripadao je prvoj generaciji glumaca koji su zaslužni za „zlatno doba” pozorišne kuće na Krstu. Početkom pedesetih godina prošlog veka, uz iskusne umetnike kakvi su bili Evka Mikulić, Bata Janićijević, Jovan Nikolić, došla je generacija upravo stasala, kao što su Milan Puzić, Milorad Volić, Predrag Tasovac, Bata Paskaljević, Ksenija Jovanović, Olga Ivanović, Tatjana Lukjanova, a pridružuju se i Vlastimir Đuza Stojiljković, Predrag Laković, Mihajlo Viktorović, Miodrag Popović Deba, Olivera Marković, Olga Stanisavljević. Među njima je bio upravo: Rade Marković.

Rođen na današnji dan, 14. oktobra 1921. godine u Beogradu, kojeg je tako voleo, Rade Marković najpre je studirao Tehnički, a zatim prešao na Filozofski fakultet u Beogradu, da bi se potom posvetio glumi, na početku samo amaterski u prostorijama Kolarčevog univerziteta. U toj grupi je bila i Olivera Đorđević sa kojom se venčao 1945. godine. Od 1951. godine kada je postao član BDP-a, ostvario je više od dvadeset uloga, uključujući i role u kultnim ostvarenjima poput „Smrti trgovačkog putnika”, „Mačke na usijanom limenom krovu”, „Lova na veštice”, da bi 1958. za lik Nikoletine Bursaća u istoimenoj predstavi bio nagrađen Sterijinom nagradom.

Priča se da je Branko Ćopić posle premijere „Nikoletine Bursaća” (1957) oduševljeno rekao Radetu Markoviću da nije siguran ko je stvorio Nikoletinu: on ili Rade.

Čuvena je i anegdota iz tog vremena: kako je Marković igrao iz večeri u veče predstave u BDP-u, a po tome koji mu je kostim okačen u garderobi znao je šta je na repertoaru.

Šezdesetih godina, zbog fuzije BDP-a i Pozorišta na Terazijama u Savremeno pozorište, Marković prelazi u slobodne umetnike, ali se teatru na Krstu vraća kad god je bilo prilike. Početkom osamdesetih, kada je reditelj ove umetničke kuće bio Paolo Mađeli, Marković je bio stalni gost i ostvario je nezaboravne uloge poput Joakima Vujića u „Joakimu” (1979), Salijerija u „Amadeusu” (1981), Mihajla Pavlovića u „Sabirnom centru”.

Marković je dobitnik mnogobrojnih priznanja: dve Sterijine nagrade za uloge u predstavama BDP-a: 1958. godine za ulogu Nikoletine Bursaća i 2002. godine za ulogu Pukovnika Z. u predstavi „Pandorina kutija”, „Dobričinog prstena” (1998), statuete „Joakim Vujić” za doprinos pozorišnoj umetnosti, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca (2005)... Ostvario je i brojne filmske uloge, režirao je dva dokumentarna filma, i bio i profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Tokom pet decenija glumačkog rada, Marković je stekao nepodeljena priznanja kritike, publike i kolega zbog najmanje dva razloga: duboke odanosti i pune posvećenosti pozivu, što je najčešće donosilo vrhunska ostvarenja, kao i neposustalog traganja za novim, savremenim i modernim glumačkim izazovom i izrazom, kojim je nastojao da pomeri standarde u glumi u čemu je bio jedan od tvoraca avangardnih pozorišnih puteva u našoj kulturnoj sceni.

Rade Marković preminuo je 10. septembra 2010. godine, pripremajući novu ulogu u predstavi „Tri sestre” Ivane Vujić u kojoj je specijalno za njega napisan i adaptiran lik A. P. Čehova, u 89. godini u Zaboku, u Hrvatskoj. Na Dan pozorišta 2011. godine, 20. februara velika scena BDP-a ponela je njegovo ime, a od oktobra 2019. zove se „Olivera i Rade Marković” po nazaboravnom paru koji je obeležio „zlatni vek” ove kuće kulture.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloba
Gospodin covek,svaka cast

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.