Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век од рођења глумца Радета Марковића

Тим поводом данас у подне, у фоајеу БДП-а биће отворена изложба фотографија из представа у којима је играо овај маг глуме, дугогодишњи члан театра на Крсту
Раде Марковић у представама „Мачка на усијаном лименом крову (1955) (Фото: документација БДП-а)

Читав век дели нас од рођења драмског уметника Радомира Радета Марковића. Београдско драмско позориште, кућа за коју је био посебно везан, обележава 100 година од рођења овог хистриона домаћег глумишта. Тим поводом данас у подне, у фоајеу БДП-а биће отворена изложба фотографија из представа у којима је играо овај маг глуме, дугогодишњи члан театра на Крсту чија велика сцена носи име „Оливера и Раде Марковић”.

 Сценски опус Радета Марковића од почетка каријере уграђен је у темеље после рата тек основаног градског театра: Београдског драмског позоришта. Припадао је првој генерацији глумаца који су заслужни за „златно доба” позоришне куће на Крсту. Почетком педесетих година прошлог века, уз искусне уметнике какви су били Евка Микулић, Бата Јанићијевић, Јован Николић, дошла је генерација управо стасала, као што су Милан Пузић, Милорад Волић, Предраг Тасовац, Бата Паскаљевић, Ксенија Јовановић, Олга Ивановић, Татјана Лукјанова, а придружују се и Властимир Ђуза Стојиљковић, Предраг Лаковић, Михајло Викторовић, Миодраг Поповић Деба, Оливера Марковић, Олга Станисављевић. Међу њима је био управо: Раде Марковић.

Рођен на данашњи дан, 14. октобра 1921. године у Београду, којег је тако волео, Раде Марковић најпре је студирао Технички, а затим прешао на Филозофски факултет у Београду, да би се потом посветио глуми, на почетку само аматерски у просторијама Коларчевог универзитета. У тој групи је била и Оливера Ђорђевић са којом се венчао 1945. године. Од 1951. године када је постао члан БДП-а, остварио је више од двадесет улога, укључујући и роле у култним остварењима попут „Смрти трговачког путника”, „Мачке на усијаном лименом крову”, „Лова на вештице”, да би 1958. за лик Николетине Бурсаћа у истоименој представи био награђен Стеријином наградом.

Прича се да је Бранко Ћопић после премијере „Николетине Бурсаћа” (1957) одушевљено рекао Радету Марковићу да није сигуран ко је створио Николетину: он или Раде.

Чувена је и анегдота из тог времена: како је Марковић играо из вечери у вече представе у БДП-у, а по томе који му је костим окачен у гардероби знао је шта је на репертоару.

Шездесетих година, због фузије БДП-а и Позоришта на Теразијама у Савремено позориште, Марковић прелази у слободне уметнике, али се театру на Крсту враћа кад год је било прилике. Почетком осамдесетих, када је редитељ ове уметничке куће био Паоло Мађели, Марковић је био стални гост и остварио је незаборавне улоге попут Јоакима Вујића у „Јоакиму” (1979), Салијерија у „Амадеусу” (1981), Михајла Павловића у „Сабирном центру”.

Марковић је добитник многобројних признања: две Стеријине награде за улоге у представама БДП-а: 1958. године за улогу Николетине Бурсаћа и 2002. године за улогу Пуковника З. у представи „Пандорина кутија”, „Добричиног прстена” (1998), статуете „Јоаким Вујић” за допринос позоришној уметности, Књажевско-српског театра из Крагујевца (2005)... Остварио је и бројне филмске улоге, режирао је два документарна филма, и био и професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. Током пет деценија глумачког рада, Марковић је стекао неподељена признања критике, публике и колега због најмање два разлога: дубоке оданости и пуне посвећености позиву, што је најчешће доносило врхунска остварења, као и непосусталог трагања за новим, савременим и модерним глумачким изазовом и изразом, којим је настојао да помери стандарде у глуми у чему је био један од твораца авангардних позоришних путева у нашој културној сцени.

Раде Марковић преминуо је 10. септембра 2010. године, припремајући нову улогу у представи „Три сестре” Иване Вујић у којој је специјално за њега написан и адаптиран лик А. П. Чехова, у 89. години у Забоку, у Хрватској. На Дан позоришта 2011. године, 20. фебруара велика сцена БДП-а понела је његово име, а од октобра 2019. зове се „Оливера и Раде Марковић” по назаборавном пару који је обележио „златни век” ове куће културе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sloba
Gospodin covek,svaka cast

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.