Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UOČI ZIMSKIH DANA

Iz dimnjaka vade šut, otpad i ptičja gnezda

Preduzeće „Dimničar” prima i do 200 poziva dnevno. – Odžačari na teren izlaze za najduže dva dana
(Фото Д. Јевремовић)

Smislite želju i pogledajte po obližnjim krovovima jer ako ugledate odžačara, bar po narodnom verovanju, ta želja će vam se sigurno ispuniti. A šanse da vidite dimničara baš ovih dana veće su nego ikada u godini. Jer, čim zahladni, svi se sete da bi bilo dobro očistiti odžak. Zato Komunalno preduzeće „Dimničar” ovih dana prima i oko 200 poziva dnevno, a do izlaska na teren njihovih ekipa čeka se najduže dva dana.

A kada stignu i popnu se na krovove, vredni radnici imaju dosta posla. Iz odžaka se izvlači uglavnom šut i razne vrste otpada, a u njima se neretko pronađu čak i ptičja gnezda. Sve ono čemu tu nije mesto. Jer, zapušeni odžaci znaju da budu i prečica do katastrofe. Zato bi ovaj posao trebalo obavezno obaviti pre prve vatre.

– Kontrolni pregled i čišćenje je preporučljivo raditi u toku proleća i leta, odnosno van grejne sezone, ali korisnici najčešće zovu kada dođu hladni dani. Situaciju tada komplikuje to što zbog intervencije moraju da ugase ložišni uređaj. Važno je da se to završi pred grejnu sezonu jer onda ne bi morali ni dva dana da čekaju dimničare da bi pokrenuli sistem grejanja u domaćinstvu. Jer dva dana su mnogo kad je hladno napolju. Kada bi se kontrolni pregled završio na vreme, svi eventualni nedostaci bili bi otklonjeni pred početak sezone, a čisti dimnjaci uštedeli bi sugrađanima energent koji koriste – objašnjavaju iz „Dimničara”.

Naoružane štoserima (dimničarskim četkama) i merdevinama, odžačare viđamo na Paliluli, Voždovcu, Čukarici i u Rakovici, jer na ovim opštinama imaju najviše mušterija. U gradskim šporetima i pećima najčešće gore, kažu, ugalj i drva, a poslednjih godina sve atraktivniji je i pelet. Ako se dimnjaci ne čiste redovno ili ako neodgovorni pojedinci u kotlove ubacuju gumu ili plastiku, to može da izazove velike probleme.

– Očišćen dimnjak ne može da se zapali, ne može da emituje štetne gasove unutar domaćinstva niti može da ugrozi zdravlje i život čoveka, dok neočišćen sve to može – upozorava Irena Kulić, pi-ar „Dimničara”.

Posao odžačara niti je lak niti je za svakog. Nije tu dovoljno popeti se na krov, uzeti četku i „drljati” niz odžak. Takav poduhvat zahteva ozbiljno znanje i spremnost na rizik.

– Važno je angažovati profesionalca iz svake oblasti, a naročito kada se radi o očuvanju imovine i života. Profesionalci vide ono što sami građani ne vide jer im to nije struka, pa ne bi ni obratili pažnju na detalje koji bi izazvali probleme – kaže Kulićeva.

Na sreću, korisnici se retko usude da sami čiste svoje dimnjake. Umesto da rizikuju, isplativije im je da sačekaju makar i ta dva dana da odžačar izađe na teren. Čeka se iz opravdanog razloga. Em zbog toga što se zapušenih dimnjaka svi sete tek kad zazimi, em zbog toga što se o odžacima oko 130.000 korisnika stara svega pedeset radnika garavih ruku, ali čistog obraza. Zato su ovom preduzeću, napominje Kulićeva, uvek potrebni mladi nezaposleni ljudi tehničke struke, sposobni za rad na visini, zainteresovani za obuku i beneficirani radni staž.

– Škola za dimničare ne postoji, imamo centar za obuku u našem preduzeću. Nekada su se dimničari školovali u građevinskim srednjim stručnim školama, ali je taj obrazovni profil ugašen i verovatno neće nikada, ili bar ne skoro, biti vraćen u formalno obrazovanje u toj formi. Pokušavali smo da dimničare vratimo u školske klupe, ali Ministarstvo prosvete tj. Nacionalni prosvetni savet tada nije uvažio naše mišljenje, a promenom Zakona o obrazovanju odraslih data je mogućnost da se takvi obrazovni profili obrazuju na odgovarajući način – objašnjava sagovornica.

Cena ista više od decenije

Cena dimničarskih usluga nije se menjala više od decenije. Iznosi 1,38 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, što je za stan od 50 kvadrata mesečno oko 70 dinara. Na godišnjem nivou izdatak je oko 840 dinara. Građani ovako plaćaju kontrolu, pregled i čišćenje dimnjaka dva puta godišnje, ali na taj način i štede jer čisti dimnjaci podižu energetsku efikasnost domaćinstva i do 10 odsto.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Аца С. Илић
Судбину, да у 21 веку ложе огњишта имају само београдски старинци - они који су од својих очева или дедова наследили кућу зидану почетком 20. века. Иако смо жена и ја цео свој радни век уплаћивали стамбени допринос ми од тога нисмо имали никакве користи док су срећни добитници станова, вештим комбинацијама, чим им стан дође у фазу кречења и фарбања, добијали други. На Београдској хроници РТС, за С. Томашевић водитељку постоје смо они "Београђани" који живе у зградама - док нас и не помене !?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.