Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Reformisanu istoriju u školama kritikuju i studenti

Budući predavači i istoričari sa niškog Filozofskog fakulteta i Saveza studenata ove obrazovne ustanove podsećaju da nastava utiče na formiranje istorijske svesti, koja je suštinski bitna za društvenu i nacionalnu svest mladih kod nas
Студентима смета и поприлично смањивање фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама (Фото: Драган Јевремовић)

Podstaknuti pisanjem „Politike” o peticiji akademika Ljubodraga Dimića i šest nastavnika kojom se traži hitno ukidanje reformisanih programa nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, oglasili su se i studenti departmana za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Pridružilo im se predsedništvo Saveza studenata Filozofskog fakulteta, na čelu s predsednikom Stefanom Nikolićem. U saopštenju koje su dostavili našoj redakciji oni ističu da kao studenti istorije, budući profesionalni istoričari i predavači u prosvetnom sistemu žele javno da izraze duboko nezadovoljstvo pomenutom reformom, njenom strukturom i sadržajem, kao i načinom na koji je ona doneta.

Niški studenti nastavu istorije smatraju najznačajnijim i nezamenljivim činiocem formiranja istorijske svesti, koja je suštinski bitna za društvenu i nacionalnu svest mladih u zemlji. Ističu da plan i program nastave istorije ne može da se donosi bez ozbiljno pripremljene, temeljne i sveobuhvatne javne diskusije koja bi uključila sve kvalifikovane i kredibilne činioce. Naglašavaju da je to kod aktuelne reforme izostalo. Kažu da se javnosti jedino predočavaju pojedinačna, sasvim netransparentna i nerelevantna istraživanja u obliku anketa, koja pritom dopiru do ograničenog broja građana.

Studenti istorije upozoravaju da su struktura i sadržaj same reforme štetni po kvalitet nastavnog procesa. Razloge za ovakvu tvrdnju pronalaze u više činjenica formulisanih u šest tačaka. U prvoj odmah primećuju da nije dobro što reformisani plan i program olako i štetno odbacuje višedecenijsko iskustvo primene hronološko-tematskog principa nastave istorije, zamenjujući ga isključivo tematskim. Kažu da je to uvođenje nečeg potpuno novog, neproverenog i nepredvidivog.

„Pod dva” studenti kritikuju tematski princip zbog svoje zahtevnosti, opštosti, haotične razbacanosti sadržaja smatraju neadekvatnim rešenjem koje se ne primenjuje ni u istorijskoj nastavi na visokoškolskim ustanovama jer onima koji tek saznaju ne može da pruži jasnu i potpuno razumljivu sliku uzročno-posledične povezanosti događaja.

Treća zamerka studenata istorije je struktura sadržaja novoobjavljenih udžbenika, prema novom planu i programu, i više je, kažu, nego nedosledna logičnom redosledu istorijskog procesa. Objašnjenje ministarstva da je nastavnicima data sloboda izbora redosleda tema je, ističu, neadekvatno jer se onda zaista postavlja pitanje da li je opravdano objavljivati nove udžbenike. Takođe, postavljaju i pitanje kako će se neiskusni srednjoškolci, sa slabo razvijenim metodama učenja, snaći u svemu tome.

Ako je reformom data potpuna sloboda nastavnicima da izaberu kojim će redosledom predavati lekcije, studenti onda postavljaju pitanje ujednačenosti kvaliteta nastave istorije na nivou čitave države. Prebacivanje dela gradiva iz trećeg razreda gimnazije društveno-jezičkog smera u drugi razred i iz sedmog razreda osnovne škole u šesti umnogome šteti kvalitetu obrade gradiva ranije određenog za te razrede. Smatraju da se time znatno skraćuje fond časova namenjenih za obradu izuzetno značajnog srednjovekovnog opšteg, ali i nacionalnog istorijskog perioda, što će nepovoljno uticati na ishod, to jest đačko znanje.

Studentima smeta i poprilično smanjivanje fonda časova obavezne nastave istorije u srednjim stručnim školama i kažu da je izlišno i govoriti kakva se šteta nanosi njihovim učenicima. Naročito, kažu, imajući u vidu tendencije da im se obavezna nastava istorije smanji na jednu školsku godinu ili čak svede na izborni predmet, što praktično znači njeno ukidanje u tim školama.

Niški studenti smatraju da sadašnji plan i program srednjoškolske istorije ne rešava postojeće probleme, već ih produbljuje i nameće nove, nerešive. Kažu da su vođeni samo jednim ciljem, da se reforma nastave istorije osmisli opsežnim, temeljnim i transparentnim javnim dijalogom na koji pozivaju sve one koji su deo istorijskog naučnoobrazovnog procesa, poput samih nastavnika u školama.

– Javno pozivamo i ostale studente istorije državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, na kojima je, takođe, podjednaka odgovornost, kao i breme budućnosti, da nam se sa osećajem građanske slobode pridruže i svesrdno pomognu u granicama svojih mogućnosti. Da se naši zajednički napori mnogostruko umnože zarad boljitka naše profesije i napretka čitavog društva, kog nema bez visokokvalitetne istorijske svesti njegovih građana, za koju ćemo biti odgovorni i mi – apeluje više od 50 potpisanih akademaca na čelu s predsednikom Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Nišu.

 

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale Vidikovac
Sasvim tačno. Na fakultetu za istoriju BU, ali na žalost i na drugim univerzitetima širom Srbije, odavno malo toga valja. Tu je potreban neki oblik "lustracije" i zapošljavanja novih ozbiljnijih istoričara, umesto moralno-politički podobnih prethodnika.
Ivan Grozni
Zašto se ne oglašava i Beogradski univerzitet i studenti Filozofskog fakulteta gde i predaje prof Dimić? Da nije možda zbog toga što su upravo kolege uvaženog akademika i odgovorne za ovakvu nakaradnu nastavu istorije? Na udžbenicima sve sama imena profesora sa BU. Na tom Univerzitetu nešto opasno ne valja
Киза
Један велики човек је рекао: "Народ који се одриче своје прошлости, одрекао се и своје будућности!" Паметноме доста. Само кажем...
Мина
М.Раденковић....Господине Раденковићу, Ниш није провинција,већ по величини после Београда и можда Н.Сада.То је универзитетски град, чији факултети су изнедрили на хиљаде стручњака из свих области.Добро би било да не делимо људе на провинцијалце и елиту, важна је интелектуална снага и борба ових младих људи из "провинције".
Земунац
@Sale Vidikovac и @Neva Опет комунисти криви за све, а Запада оличење поштења. Тај Запад је наметнуо малим народима виђење историје како је они замишљају. Наша историја од 1920, па на овамо је и у доба комуниста идеализована. Нико није помињао ратне профитере после ПСР, нити је помињао да су српски хероји пензионисани да би довели аустроугарске официре на њихово место. Главни проблем је целокупна српска историја која почиње лажним насељавањем на Балкан и не помињањем било чега пре хришћанства.
Sale Vidikovac
Nisu komunisti krivi za sve, što se istorijske nauke tiče. Ima falsifikata i prevara na svim stranama. Falsifikati i prevare sa raznim Markalama, Račcima, Srebrenicama, ali i oružjem za masovno uništenje u Iraku isl. od strane Amerikanaca. Ali za uništenje srpske države i srpskog naroda od 1945. godine do danas krivi su isključivo Brozovi komunisti. Tako da su oni krivi za falsifikate srpske istorije od otprilike 1920. godine do danas. Za to nije kriv zapad.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.