Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реформисану историју у школама критикују и студенти

Будући предавачи и историчари са нишког Филозофског факултета и Савеза студената ове образовне установе подсећају да настава утиче на формирање историјске свести, која је суштински битна за друштвену и националну свест младих код нас
Студентима смета и поприлично смањивање фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама (Фото: Драган Јевремовић)

Подстакнути писањем „Политике” о петицији академика Љубодрага Димића и шест наставника којом се тражи хитно укидање реформисаних програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, огласили су се и студенти департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Придружило им се председништво Савеза студената Филозофског факултета, на челу с председником Стефаном Николићем. У саопштењу које су доставили нашој редакцији они истичу да као студенти историје, будући професионални историчари и предавачи у просветном систему желе јавно да изразе дубоко незадовољство поменутом реформом, њеном структуром и садржајем, као и начином на који је она донета.

Нишки студенти наставу историје сматрају најзначајнијим и незаменљивим чиниоцем формирања историјске свести, која је суштински битна за друштвену и националну свест младих у земљи. Истичу да план и програм наставе историје не може да се доноси без озбиљно припремљене, темељне и свеобухватне јавне дискусије која би укључила све квалификоване и кредибилне чиниоце. Наглашавају да је то код актуелне реформе изостало. Кажу да се јавности једино предочавају појединачна, сасвим нетранспарентна и нерелевантна истраживања у облику анкета, која притом допиру до ограниченог броја грађана.

Студенти историје упозоравају да су структура и садржај саме реформе штетни по квалитет наставног процеса. Разлоге за овакву тврдњу проналазе у више чињеница формулисаних у шест тачака. У првој одмах примећују да није добро што реформисани план и програм олако и штетно одбацује вишедеценијско искуство примене хронолошко-тематског принципа наставе историје, замењујући га искључиво тематским. Кажу да је то увођење нечег потпуно новог, непровереног и непредвидивог.

„Под два” студенти критикују тематски принцип због своје захтевности, општости, хаотичне разбацаности садржаја сматрају неадекватним решењем које се не примењује ни у историјској настави на високошколским установама јер онима који тек сазнају не може да пружи јасну и потпуно разумљиву слику узрочно-последичне повезаности догађаја.

Трећа замерка студената историје је структура садржаја новообјављених уџбеника, према новом плану и програму, и више је, кажу, него недоследна логичном редоследу историјског процеса. Објашњење министарства да је наставницима дата слобода избора редоследа тема је, истичу, неадекватно јер се онда заиста поставља питање да ли је оправдано објављивати нове уџбенике. Такође, постављају и питање како ће се неискусни средњошколци, са слабо развијеним методама учења, снаћи у свему томе.

Ако је реформом дата потпуна слобода наставницима да изаберу којим ће редоследом предавати лекције, студенти онда постављају питање уједначености квалитета наставе историје на нивоу читаве државе. Пребацивање дела градива из трећег разреда гимназије друштвено-језичког смера у други разред и из седмог разреда основне школе у шести умногоме штети квалитету обраде градива раније одређеног за те разреде. Сматрају да се тиме знатно скраћује фонд часова намењених за обраду изузетно значајног средњовековног општег, али и националног историјског периода, што ће неповољно утицати на исход, то јест ђачко знање.

Студентима смета и поприлично смањивање фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама и кажу да је излишно и говорити каква се штета наноси њиховим ученицима. Нарочито, кажу, имајући у виду тенденције да им се обавезна настава историје смањи на једну школску годину или чак сведе на изборни предмет, што практично значи њено укидање у тим школама.

Нишки студенти сматрају да садашњи план и програм средњошколске историје не решава постојеће проблеме, већ их продубљује и намеће нове, нерешиве. Кажу да су вођени само једним циљем, да се реформа наставе историје осмисли опсежним, темељним и транспарентним јавним дијалогом на који позивају све оне који су део историјског научнообразовног процеса, попут самих наставника у школама.

– Јавно позивамо и остале студенте историје државних универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини, на којима је, такође, подједнака одговорност, као и бреме будућности, да нам се са осећајем грађанске слободе придруже и свесрдно помогну у границама својих могућности. Да се наши заједнички напори многоструко умноже зарад бољитка наше професије и напретка читавог друштва, ког нема без висококвалитетне историјске свести његових грађана, за коју ћемо бити одговорни и ми – апелује више од 50 потписаних академаца на челу с председником Савеза студената Филозофског факултета у Нишу.

 

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale Vidikovac
Sasvim tačno. Na fakultetu za istoriju BU, ali na žalost i na drugim univerzitetima širom Srbije, odavno malo toga valja. Tu je potreban neki oblik "lustracije" i zapošljavanja novih ozbiljnijih istoričara, umesto moralno-politički podobnih prethodnika.
Ivan Grozni
Zašto se ne oglašava i Beogradski univerzitet i studenti Filozofskog fakulteta gde i predaje prof Dimić? Da nije možda zbog toga što su upravo kolege uvaženog akademika i odgovorne za ovakvu nakaradnu nastavu istorije? Na udžbenicima sve sama imena profesora sa BU. Na tom Univerzitetu nešto opasno ne valja
Киза
Један велики човек је рекао: "Народ који се одриче своје прошлости, одрекао се и своје будућности!" Паметноме доста. Само кажем...
Мина
М.Раденковић....Господине Раденковићу, Ниш није провинција,већ по величини после Београда и можда Н.Сада.То је универзитетски град, чији факултети су изнедрили на хиљаде стручњака из свих области.Добро би било да не делимо људе на провинцијалце и елиту, важна је интелектуална снага и борба ових младих људи из "провинције".
Земунац
@Sale Vidikovac и @Neva Опет комунисти криви за све, а Запада оличење поштења. Тај Запад је наметнуо малим народима виђење историје како је они замишљају. Наша историја од 1920, па на овамо је и у доба комуниста идеализована. Нико није помињао ратне профитере после ПСР, нити је помињао да су српски хероји пензионисани да би довели аустроугарске официре на њихово место. Главни проблем је целокупна српска историја која почиње лажним насељавањем на Балкан и не помињањем било чега пре хришћанства.
Sale Vidikovac
Nisu komunisti krivi za sve, što se istorijske nauke tiče. Ima falsifikata i prevara na svim stranama. Falsifikati i prevare sa raznim Markalama, Račcima, Srebrenicama, ali i oružjem za masovno uništenje u Iraku isl. od strane Amerikanaca. Ali za uništenje srpske države i srpskog naroda od 1945. godine do danas krivi su isključivo Brozovi komunisti. Tako da su oni krivi za falsifikate srpske istorije od otprilike 1920. godine do danas. Za to nije kriv zapad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.