„Srpski” Tolstojevi u Novom Bečeju

O dubokom tragu koji su između dva svetska rata ostavili Rusi u nauci, kulturi, obrazovanju, umetnosti, arhitekturi i drugim oblastima, svedoče mnoga mesta u Srbiji. Jedan od centara ruske „bele” emigracije bio je i Novi Bečej. U ovu banatsku varošicu iz Rusije je dvadesetih godina prošlog stoleća prebačen Harkovski institut. Nastavivši da neguje tradicije slavnih obrazovnih ustanova carske Rusije, do 1931.godine ovu žensku srednju školu sa internatom pohađalo je oko dvesta učenica, mahom iz porodica ruskih emigranata.

Tražeći spas od Oktobarske revolucije, oko osam hiljada Rusa našlo je utočište u Vojvodini, dok je u Novom Bečeju svoj drugi dom osnovalo četrdesetak ruskih porodica. Među njima su bili i potomci pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja. U Novi Bečej put je naneo njegovog unuka Vladimira. On je tu boravio do 1945. godine, kada se zajedno sa sinom Ilijom koji je ovde rođen vraća u Sovjetski Savez.

Srpsko ognjište svog dede i oca nedavno je posetio Vladimir Tolstoj, savetnik za kulturu predsednika Ruske Federacije. Zajedno sa suprugom Jekaterinom, direktorkom zavičajnog muzeja Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani, mestu gde su nastala dela „Rat i mir” i „Ana Karenjina”, obišao je jednospratnu kuću u kojoj su u toku građevinski radovi. Pokrenuti na inicijativu meštanina Imrea Bečeji, a uz pomoć „Ruskog doma” u Beogradu, ruskih potomaka „srpske linije” Lava Tolstoja i podršku lokalnih vlasti, planirano je da se ovde otvori istorijsko-memorijalni objekat koji bi autentično predstavio istorijsko sećanje na rusku emigraciju u Novom Bečeju i ujedno ovekovečio divan gest srpskog naroda prema slovenskoj braći.

Lav Tolstoj je 1903. godine dobio titulu počasnog akademika Srpske kraljevske akademije nauka. U svetu sada živi oko 300 potomaka velikog ruskog pisca, ali osnovnom granom u rodoslovu Tolstoja smatraju se potomci trojice njegovih praunuka Ilije, Olega i Vladimira, rođenih u Srbiji, koji se zato nazivaju „srpskim” Tolstojevima.