A od reklama– milijardu dolara

Takmičenja na olimpijskim borilištima u Pekingu još nisu počela ali se prvi pobednik već zna– velike svetske TV kompanije uglavnom su prodajom reklamnog prostora pokrile troškove prenosa.

Najveći globalni skup sportista videće stanovnici 220 zemalja, a u ovu „operaciju” uključeno je više od 300 TV stanica. Međunarodni olimpijski komitet je za sliku i zvuk iz Kine dobio 1.700.000.000 dolara. Kasu MOK je sa 894.000.000 „zelenih novčanica” najviše napunila američka TV – mreža „En Bi Si Univerzal” pravilno procenivši da će im se silan novac vrlo brzo vratiti.

Poslednji objavljeni podaci kažu da će prihod iznositi više od milijardu dolara. Do sada je prodato 85 odsto „e pe pe” vremena po prosečenoj ceni od 750.000 dolara za poluminutni spot. U predstavljanju svojih proizvoda kao i obično prednjače proizvođači automobila, bezalkoholnih pića i svega što je vezano za telekomunikacije.

Medijski gigant „En Bi Si Univerzal” nastao je u maju 2004. udruživanjem „En Bi Si” i francuskog medijskog konglomerata „Vivendi Univerzal entertajment”. U novom mulitinacionalnom džinu „Dženeral Elektrik” (ujedno je i sponzor Igara) poseduje (vlasnik je „En Bi Si”) 80 odsto, a Vivendi (vuče korene od firme koja je dekretom Napolena III osnovana 1853.) ima 20 odsto akcija.

„En Bi Si” će iz Pekinga ukupno imati 3.600 sati prenosa (212 časova dnevno) ili više nego zbirno vreme od Rima 1960. do Atine 2004. (2.565 sati).

Zbog povoljne vremenske razlike (ali i dogovora sa MOK i organizatorima) mnoga nadmetanja u SAD gledaće se uživo (ukupno 75 odsto prenosa biće u realnom vremenu) u udarnom terminu („prajm-tajm”). Tako će američki auditorijum posmatrati sva 32 plivačkih finala i juriš Majkla Felpsa na osam zlatnih medalja, najzanimljivija gimnastička nadmetanja, odbojku na pesku i prvi put u istoriji muški i ženski maraton.

Za „En Bi Si” je Peking rekordna, jedanaesta, olimpijada koju će prenositi. U periodu od Sidneja 2000. do Londona 2012, uključujući i zimske olimpijske igre, za TV–prava je plaćeno 5.700.000.000 dolara.

Članovi medijske imperije „En Bi Si” su i kablovski kanali „Telemundo” (pokriva 93 odsto hispano–američke populacije), „Ju Es Ej Netvork”, „Si En Bi Si”, „Em En Bi Si” i „Oksižen” na koje od predviđene milijarde zarade otpada 150.000.000 dolara.

I to nije sve. Iz Torina 2006. onlajn je prenošena samo jedna hokejaška utakmica, dok će u „internet etar” iz Pekinga otići čak 2.200 časova programa, pokrivajući 25 (od ukupno 34) sportova.

Trenutno se lome koplja da li će jedino kupci „vindous viste” moći „na daljinu” da uživaju u pekinškim nadmetanjima ili će to biti omogućeno i onima koji poseduju „mekove”, operativni sistem „linuks” i „vindous XP”.

-----------------------------------------------------------

Kad Evropa nije htela prenose

Za vreme Olimpijskih igara 1932. u Los Anđelesu Amerikanci su za 100.000 dolara ponudili usluge radio prenosa, ali se ni jedna radio stanica iz Evrope nije odlučila za ovakav vid saradnje. Predstavnici medija svoje izveštaje su slali telefonom i telegrafom.