А од реклама– милијарду долара

Такмичења на олимпијским борилиштима у Пекингу још нису почела али се први победник већ зна– велике светске ТВ компаније углавном су продајом рекламног простора покриле трошкове преноса.

Највећи глобални скуп спортиста видеће становници 220 земаља, а у ову „операцију” укључено је више од 300 ТВ станица. Међународни олимпијски комитет је за слику и звук из Кине добио 1.700.000.000 долара. Касу МОК је са 894.000.000 „зелених новчаница” највише напунила америчка ТВ – мрежа „Ен Би Си Универзал” правилно проценивши да ће им се силан новац врло брзо вратити.

Последњи објављени подаци кажу да ће приход износити више од милијарду долара. До сада је продато 85 одсто „е пе пе” времена по просеченој цени од 750.000 долара за полуминутни спот. У представљању својих производа као и обично предњаче произвођачи аутомобила, безалкохолних пића и свега што је везано за телекомуникације.

Медијски гигант „Ен Би Си Универзал” настао је у мају 2004. удруживањем „Ен Би Си” и француског медијског конгломерата „Вивенди Универзал ентертајмент”. У новом мулитинационалном џину „Џенерал Електрик” (уједно је и спонзор Игара) поседује (власник је „Ен Би Си”) 80 одсто, а Вивенди (вуче корене од фирме која је декретом Наполена III основана 1853.) има 20 одсто акција.

„Ен Би Си” ће из Пекинга укупно имати 3.600 сати преноса (212 часова дневно) или више него збирно време од Рима 1960. до Атине 2004. (2.565 сати).

Због повољне временске разлике (али и договора са МОК и организаторима) многа надметања у САД гледаће се уживо (укупно 75 одсто преноса биће у реалном времену) у ударном термину („прајм-тајм”). Тако ће амерички аудиторијум посматрати сва 32 пливачких финала и јуриш Мајкла Фелпса на осам златних медаља, најзанимљивија гимнастичка надметања, одбојку на песку и први пут у историји мушки и женски маратон.

За „Ен Би Си” је Пекинг рекордна, једанаеста, олимпијада коју ће преносити. У периоду од Сиднеја 2000. до Лондона 2012, укључујући и зимске олимпијске игре, за ТВ–права је плаћено 5.700.000.000 долара.

Чланови медијске империје „Ен Би Си” су и кабловски канали „Телемундо” (покрива 93 одсто хиспано–америчке популације), „Ју Ес Еј Нетворк”, „Си Ен Би Си”, „Ем Ен Би Си” и „Оксижен” на које од предвиђене милијарде зараде отпада 150.000.000 долара.

И то није све. Из Торина 2006. онлајн је преношена само једна хокејашка утакмица, док ће у „интернет етар” из Пекинга отићи чак 2.200 часова програма, покривајући 25 (од укупно 34) спортова.

Тренутно се ломе копља да ли ће једино купци „виндоус висте” моћи „на даљину” да уживају у пекиншким надметањима или ће то бити омогућено и онима који поседују „мекове”, оперативни систем „линукс” и „виндоус XP”.

-----------------------------------------------------------

Кад Европа није хтела преносе

За време Олимпијских игара 1932. у Лос Анђелесу Американци су за 100.000 долара понудили услуге радио преноса, али се ни једна радио станица из Европе није одлучила за овакав вид сарадње. Представници медија своје извештаје су слали телефоном и телеграфом.