Pravi ili lažni Peter Egner

Zbog Petera Egnera, protiv koga je Američko ministarstvo pravde upravo pokrenulo proces oduzimanja državljanstva SAD, jer je osumnjičen za učešće u likvidaciji više od 17.000 ljudi u Srbiji okupiranoj tokom Drugog svetskog rata, po svemu sudeći, domaći arhivi će imati pune ruke posla.

Pogotovo zato što je portparol Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, Bruno Vekarić, u sredu izjavio da će protiv Egnera biti raspisana poternica i da će Srbija tražiti njegovo izručenje, ukoliko krivični postupak ne bude pokrenut u SAD.

Iz šturih informacija je teško izvesti pouzdane zaključke o tom osumnjičenom nacisti.

Izvanredni poznavaoci okupacionog sistema Trećeg rajha u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, Branislav Božović, ekspert za istorijat obaveštajnih službi, autor niza knjiga, među njima i monografije o stradanju beogradskih Jevreja, kao i dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, pouzdani istraživač genocida i holokausta, autor knjige o logoru Staro sajmište, u izjavama za ,,Politiku” kažu da im ime Petera Egnera ne znači ništa, jer ga nisu pronašli tokom višegodišnjih istraživanja izvorne arhivske građe.

Pri tome Koljanin iznosi pretpostavku da je reč o folksdojčeru, pripadniku nemačke nacionalne zajednice koji je tokom rata postao nosilac nekog nižeg čina u okupacionim strukturama u Srbiji. Pozdravljajući istragu Ministarstva pravde SAD, Koljanin podseća i na činjenicu da je tokom Drugog svetskog rata, upravo zahvaljujući angažovanju folksdojčera, Banat brzo bio počišćen od Jevreja.

Branislav Božović kaže da u vrlo pouzdanim arhivskim izvorima, u kojima su izneta imena pripadnika nacističkih policijskih i obaveštajnih struktura u Beogradu tokom rata, nije naišao na ime Petera Egnera. Zbog toga on izražava sumnju u pravi identitet bivšeg gestapovca koji je učestvovao u masovnim zločinima u Beogradu. Ako se ne pronađe prava osoba pod imenom Egnera, postoji verovatnoća da je neko promenio identitet zbog opstanka u SAD. Božović kostatuje da se iza Egnerovog imena može skrivati neki stvarni počinilac zločina, folksdojčer, pripadnik Gestapoa, odnosno Ajnzackomando jedinica.

Fric Štrake, na primer, podoficir SS-a, folksdojčer rodom iz Bačke Palanke, radio je u gestapovskom Referatu IV D (Jevreji i masoni) u Beogradu, kako je to u svojim istraživanjima utvrdio Branislav Božović.

Odeljenje IV Gestapoa, pod komandom SS majora Karla Hincea, imalo je pet referata, koji nisu delovali samo obaveštajno već su vodili i masovne operativne akcije: Referat IV A protiv komunista i marksista, narodnooslobodilačkog pokreta i KPJ; Referat IV B protiv partizanskog pokreta i pokreta Draže Mihailovića; Referat IV C je organizovao potere, hapšeničku administraciju, upravljao zatvorima, logorima, transportima zarobljenika, izrađivao je spiskove za odmazde i vodio centralnu kartoteku; Referat IV D je organizovao hapšenja i likvidacije Jevreja i vodio akcije protiv masona; Referat IV E je suzbijao špijunažu, sabotaže, cenzurisao je poštu, kontrolisao strance i slično.

Saznajemo da je u Istorijskom arhivu Beograda, u Glavnoj knjizi građana prestonice koja je vođena od početka 1920-ih do 1953, pronađeno ime izvesnog Petra Egnera, rođenog 1922. godine. Postavlja se pitanje da li je to osoba protiv koje Ministarstvo pravde SAD pokreće postupak za oduzimanje državljanstva, ili je današnji Egner u jednom trenutku iskoristio ime onog pravog Egnera?

Koristeći se uslugom telefonskog broja 988 dobili smo obaveštenje da u Beogradu prezime Egner danas ne postoji, što dodatno osnažuje mogućnost da se upravo ovim imenom, zbog skrivanja pravog identiteta, poslužila osoba za koju Ministarstvo pravde SAD tvrdi da je učestvovala u masovnim zločinima u okupiranoj Srbiji.

Odmah po uspostavljanju okupacionog režima izvršena je registracija Jevreja, u slučaju Beograda na Tašmajdanu, odakle su mnogi određeni za rad na raščišćavanju ruševina u bombardovanom gradu. S prvim ograničenjima kretanja i žutim trakama, Jevreji su se suočili već u maju, tokom leta je počelo konfiskovanje njihove imovine, a posle zatvaranja u logore, Jevreji su nemilosrdno likvidirani. Naređenja su stizala iz Berlina, a tako radikalni postupak totalnog istrebljenja Jevreja, kakav je domonstriran u Srbiji, nije bio primenjen ni u jednoj od okupiranih zemalja.

Masovno fizičko uništavanje Jevreja započeto je u Banatu, gde su ih folksdojčeri sve pohapsili i poslali u logore, pa i u onaj na Starom sajmištu. Neke procene govore da je u močvarnim predelima između Pančeva i Jabuke, na obalama Dunava i u Deliblatskoj peščari, bilo pobijeno oko 10.000 Jevreja.

(/slika2)Paralelno sa likvidacijom Jevreja zatečenih u Šabačkom logoru, u vreme zloglasne kaznene ekspedicije u Mačvi u jesen 1941. godine, masovna streljanja su počela i u Beogradu. Tako je 9. i 11. oktobra 1941. godine u jednoj šumi u blizini Kovina, a drugog dana na strelištu u Jajincima pobijeno oko 2.200 Jevreja.

Pomenute likvidacije i druge mere odmazde i uništavanja Jevreja vršene su na bazi ličnih Hitlerovih naređenja, a radi njihovog što prečeg izvršenja, iz Glavne uprave bezbednosti Rajha (RSHA) kojim je rukovodio Hajdrih, u Beograd je 1942. poslat i specijalni automobil, pokretna dušegupka u kojoj je život izgubilo 6.280 Jevreja. Ovim automobilom logoraši su tobože prevoženi iz logora na Starom sajmištu do drugih odredišta, ali su tamo stizali jedino leševi mučenika, uglavnom Jevrejki i njihove dece, ugušenih gasom.

Sve u svemu, proces pokrenut protiv Petera Egnera vrlo brzo može da pokaže ko je on zaista bio i kakve je sve zločine u Srbiji činio ovaj nacista.

Slobodan Kljakić

-----------------------------------------------------------

Tango na Starom sajmištu

Posle bure koju je u javnosti izazvala najava, pa zatim otkazivanje nastupa bristolskog sastava „Košin", proteklog novembra u kompleksu Staro sajmište, ovaj prostor je nedugo zatim prešao u ruke drugih zakupaca. Od 16. maja na tom mestu nalazi se Art centar „Posejdon-Paviljon Spasić" koji se bavi organizovanjem izložbi, književnih večeri, koncerata i časova plesa.

Hala nekadašnjeg kluba „Posejdon", a sadašnjeg umetničkog centra, smeštena je u zgradi koju je pokolenjima ostavio Nikola Spasić, jedan od najvećih srpskih zadužbinara. Prema rečima nadležnih u Opštini Novi Beograd, ovaj objekat je u toku devedesetih godina neobjašnjivo postao privatno vlasništvo.

Darko Čonkić, direktor Art centra „Posejdon-Paviljon Spasić", kaže da nemaju ništa sa prethodnim zakupcem koji je želeo da na mestu stradanja više od 48.000 Jevreja, Roma i Srba organizuje famozni koncert „Košina".

- Ovaj prostor koji ima površinu od oko 1.300 kvadratnih metara, još 1937. godine projektovan je baš za izlagačke delatnosti. Imamo mogućnost za istovremeno održavanje deset izložbi, i po dva muzičko-scenska dešavanja. Art centar realizuje programe i projekte u saglasnosti sa Programom kulturnog razvoja Republike Srbije, pri čemu vodimo računa o savremenim kretanjima i zbivanjima u okruženju, Evropi i svetu - objasnio je Čonkić i dodao da kuriozitet u Centru predstavljaju dešavanja kao što su koncerti i besplatni kursevi tanga, koje organizuje Tango savez Srbije.

D. V. V.