Aleksandrov pogled na život sa vrha Stare planine

Pirot – Pre tri godine, Aleksandar Tošić (34) doneo je prekretničku životnu odluku da se iz Dobanovaca, kod Beograda, preseli u dom svoje bake po majci, u selu Gostuša na Staroj planini. Za sobom je ostavio solidan posao i sada u planinskim vrletima. Za život zarađuje prodajući ogrevno drvo, šumske plodove i prevozeći meštane Gostuše do Pirota.

Aleksandar Tošić nam kaže da se ne kaje što je napustio udobnost roditeljskog doma i blizinu velegrada, jer, tvrdi, ovde je pronašao svoj identitet. Ćudi planine upoznao je još kao dečak, kada je leti dolazio kod babe i dede. Danas je najbolji kosac na Staroj planini, a samo pre nekoliko godina bio je profesionalni košarkaš u jednom norveškom klubu.

– Pamtim, moje prvo inostranstvo je bilo Italija, tačnije, grad Trst. Potom sam živeo u raznim mestima, od Laplanda do Krita. Početak krize u bivšoj Jugoslaviji zatekao me je u Švedskoj. Vratio sam se, krajem devedesetih aktivno sam učestvovao u političkim promenama u Srbiji, iako se sve nije dogodilo onako kako sam očekivao, ponosan sam na moju ulogu u tom periodu – kaže Tošić i naglašava da su njegovi planovi i stremljenja sada usmereni ka stvaranju uslova za bolji život u staroplaninskim selima i za razvoj ruralnog turizma.

Aleksandar posebno voli prostor staroplaninske visoravni Vrtibog, smeštene na nadmorskoj visini većoj od 1.800 metara do koje se teško stiže i terenskim vozilima. Tamo su nekada bile kolibe stočara, mlekara i na hiljade ovaca. Sada su samo ostali temelji kamenih koliba. Čak su se za parče, sada pustih pašnjaka, vodili pravi „mali ratovi“ između meštana sela Gostuša, Lukanja, Dojkinci, Topli Do. (/slika2)

U blizini jednog od izvora na Vrtibogu su i ostaci takozvane lukanjske kolibe, čiju obnovu planira Aleksandar. Nedavno je uz pomoć svojih prijatelja iz Gostuše, Dobanovaca i Beograda pokosio koprive oko kolibe, očistio prostor i postavio drveni sto i klupe na kojima može da se predahne. S obzirom na to da na Vrtibogu sem trave nema drugog rastinja, građu za sto i klupe dovukao je sa udaljenosti od pedesetak kilometara. Kasnije Tošić planira da na ovom mestu sagradi čak nekoliko vrsta staroplaninskih koliba koje se retko gde još mogu videti.

– Voleo bih da ovde dođu turisti iz Evrope, jer imamo šta da im pokažemo. Stara planina je pravo mesto za sve koji vole izazove i lepotu netaknute prirode – naglašava Aleksandar.

Ovde se ponekad u toku dana smene skoro sva godišnja doba. Posle sunčanog perioda, navuku se oblaci, nebo prošaraju munje... Oni koji su doživeli nevreme na Vrtibogu kažu da s neba padaju užarene lopte. Neretko i najbolji poznavaoci planine po magli ne mogu da pronađu put. Ali, Aleksandra te ćudi prirode ne ustrašuju, naprotiv.

– Kada bih imao neku veliku tajnu, ispovedio bih se Staroj planini, tačnije, moj „hram” bi bila visoravan Vrtibog – kazivao je nedavno Aleksandar pred kamerom TV Pirot, u čijoj je produkciji snimljen dokumentarni film „Povratak, gospodar planine“, u kome je on glavni junak. O njegovom izboru da se ovde naseli u filmu, na čiju premijeru je na Vrtibog publika došla kamionom i džipovima, govore i meštani Gostuše, od kojih retko ko razume njegova nastojanja ne verujući da se na Staroj planini išta pozitivno može dogoditi, jer su se svi već odavno iselili. Tošić nije naišao ni na razumevanje roditelja, ali ne odustaje.