Bankarski sporovi

Moja ćerka radi u jednoj banci kao pravnica. Pitao sam zašto banke ne isplate troškove obrade kredita kada im se klijent obrati i tako izbegnu troškove spora, koji iznose najmanje 25.000 dinara.

Odgovor je glasio: „Udruženje banaka ima stav da se troškovi ne plaćaju bez utuženja” (jer bi svi korisnici kredita zahtevali naknadu, a ovako će samo neki, znatno manji broj, ostvariti svoje pravo u sporu kod suda).

Stavovi Vrhovnog kasacionog suda „nisu obavezujući”, ali je poznato da ih niži sudovi primenjuju bez izuzetka.

Pošto su svi sudovi primenjivali stav VKS iz 2018. godine, stvorena je sudska praksa prema kojoj je ishod spora bio unapred poznat. Zato su neki advokati postali „specijalisti” za ovu vrstu sporova nudeći svoje usluge klijentima „bez naknade”, uz ugovaranje da im, po okončanju postupka, pripadnu troškovi koji se dosuđuju na ime advokatske nagrade i sudske takse. Zbog unapred poznatog ishoda spora sudovi su posle 2018. godine zatrpani bezbrojnim bankarskim tužbama, pa su ostali sporovi teško dolazili na red.

„Dopunjenim stavom” iz 2021. godine, koji je „neobavezujući”, a niži sudovi ga primenjuju bez izuzetka, stotine hiljada sporova biće rešene u korist banaka.

Stotine hiljada klijenata banaka i advokata, zavedenih ranijim stavom VKS, ostaju bez „sigurne” dobiti, a uz to sigurno gube sporove i biće dužni da plate bankama troškove spora. Da li će dvodnevni štrajk advokata povodom „dopunjenog stava” VKS dovesti do novog rešenja ili će klijenti još jednom platiti ceh i ostati uskraćeni za pružanje advokatskih usluga?

Ranko Racković,
advokat iz Beograda