Šest godina borbe DF za bolju Crnu Goru

Podgorica – Velika politička bitka koja je, sada je izvesno, suštinski promenila Crnu Goru počela je u Podgorici pre šest godina, ispred skupštine. Demokratski front (DF), tadašnji najjači opozicioni savez, a sada najbrojniji poslanički klub vladajuće većine, započeo je velike proteste. Oni su trajali nekoliko meseci, a pristalice opozicionih partija podigle su na bulevaru ispred skupštinskog zdanja „šatorsko naselje”, koje je policija brutalno porušila i obračunala se s demonstrantima.

Tada su prebijene i uhapšene desetine građana, među kojima su bili i lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, koji su optuženi da su tim protestima u stvari pripremali državni udar. Suđeno im je duže od tri godine s ostalim „zaverenicima” protiv režima Mila Đukanovića i sud ih je osudio na ukupno 70 godina robije. Nešto kasnije, ta presuda je poništena i cela stvar je vraćena na početak.

„Iako DF nije imao podršku tadašnjih drugih opozicionih stranaka, imao je snažnu podršku naroda koji, kako tada, tako i danas, stoji uz one koji ga nikad nisu izdali i izneverili. DF je i pre toga bio simbol borbe protiv Demokratske partije socijalista (DPS), a nakon protesta se znalo da se ta borba može završiti jedino obaranjem poslednje diktature u Evropi”, kaže za „Politiku” Andrija Mandić, jedan od lidera DF-a i predsednik Nove srpske demokratije.

DF se na tim protestima borio za osnovne demokratske principe – prelaznu vladu, čišćenje biračkog spiska, za organizaciju prvih poštenih izbora u Crnoj Gori.

„Za razliku od protesta DF-a, nedavno smo videli na koji način i s kojim motivima su održani protesti bivšeg režima, koji je danas opozicija. Tu je bilo svega osim demokratskih zahteva, a njihova svrha je bila rušenje države Crne Gore, njenog Ustava, obračun sa SPC i da se građanima oduzme osnovno pravo – da prisustvuju jednom značajnom verskom događaju. To je ono što čini ogromnu razliku između protesta DF-a i ovih na Cetinju, koje je organizovala bivša režimska klika”, ocenjuje Mandić.

Dodaje da DF nije ustuknuo ni nakon policijskog terora, nego je čak i iz te pozicije nastavio da pritiska i napada režim, sve do konačne pobede 30. avgusta prošle godine.

Milan Knežević, jedan od lidera DF-a, rekao nam je da je DF na svakom mestu, od ulice do sudnica i skupštinske sale, pružao otpor, i taj kontinuitet borbe i nepokolebljivosti utabao je put za konačnu pobedu opozicije.

„Međutim, režim je pobeđen, ali nije srušen. Na DF-u je da dovrši taj posao, jer sudeći prema onome što gledamo u proteklih godinu dana, to ne može uraditi vlada (Zdravka) Krivokapića, u kojoj nema DF-a, a u kojoj su i neki koji su do juče bili uz DPS i satelite. Bivši režim mora biti pobeđen tako da više nikad ne bude u mogućnosti da otme državu i kriminalizuje društvo. To je obaveza i obećanje pred desetinama hiljada onih koji su uvek bili uz nas i pred onima koji više nisu s nama, a koji su bili u prvim redovima borbe za slobodu Crne Gore”, kaže Knežević.

Po rečima lidera Pokreta za promene Nebojše Medojevića, „većina naroda još čeka da se ispravi nepravda i diskriminacija koju je sprovodila bivša vlast”. Napominje da je „posebno srpski narod prošao tešku golgotu i očekivao da nova vlada ispravi bar deo tih nepravdi”.

„Iz razgovora s tim ljudima saznajemo da oni kojima smo dali mandat da sastave Vladu Crne Gore ne samo da ništa nisu uradili, nego ove junake te velike borbe ne žele da prime čak ni na razgovor u one kabinete u koje su se nezasluženo uselili nakon velike narodne pobede”, ogorčen je Medojević.

Kako kaže, kolika je nezahvalnost vlade prema onima koji su doneli promene, govori i činjenica da su oni koji su taj isti narod prebijali oktobra 2015. napredovali u sektoru bezbednosti, umesto da budu trajno uklonjeni iz službe, kao i njihovi nalogodavci iz politike.