Umiljati starac prevarant

„Ćero, može li deda nešto da te zamoli”, skrušeni stariji muškarac, koji je stajao pored marketa, toplim glasom upitao je devojku koja je nedaleko odatle tek izašla iz autobusa na okretnici „dvadesetšestice” u naselju Braće Jerković.

„Recite, šta Vam treba?”, uzvratila je devojka.

„Ako možeš da uđeš u radnju da mi kupiš cigare. Pošto ja nemam masku kod sebe pa neće da me puste”, jednako umiljatim glasom zatražio je dekica.

Pošto je devojka potvrdila da nije problem, on joj je pružio 500 dinara i rekao koje cigare puši.

Devojka je, čim je ušla u market, otišla na kasu i zatražila od prodavačice paklu tih cigara.

„Samo koju boju hoćete, pošto ih ima nekoliko vrsta”, upitala je kasirka.

Devojka nepušač shvatila je da joj deka nije najpreciznije rekao naziv cigara.

„Joj, stvarno ne znam, moraću da pitam, pošto nije za mene nego za onog dedu ispred”, vidno zbunjena izgovorila je devojka dok je kretala ka izlazu.

„Stanite? Je l’ to kupujete za onog dedu što stoji ispred radnje i što kao ne može da uđe?”, glasom upozorenja zaustavila ju je prodavačica.

„Da, što?”, devojka je bila dodatno zbunjena novim tonom glasa kasirke.

„Pa on vam tu stoji svaki dan. I stalno nešto od prolaznika traži da uđu da mu kupe. Gotovo niko ga ne odbije jer je tako skrušen i umiljat, ali kad izađu sa onim što su mu kupili, on počne da ih napada kako im je dao dvostruko više novca i da su mu ukrali”, objasnila je prodavačica.

Devojka je, čuvši tu informaciju, sleđena prodavačici rekla da joj da bilo koje od tih cigara, bez obzira na boju. Uzela je račun i kusur i sa vrlo rezervisanim stavom krenula ka izlazu sa spremnom reakcijom.

Kada joj je deda pružio ruku da preuzme cigare i kusur, ona je uzvratila:

„Dakle, izvolite cigare, račun i kusur od onih 500 dinara što ste dali. E da, ovaj dečko je bio na stanici kada ste mi dali pare”, setila se u poslednjem trenutku devojka dok je vraćala kusur da kao svedok, zlu ne trebalo, može da se pozove na mladića koji je stajao nedaleko od njih kada ju je deka zamolio za uslugu. Jer, taj dečko je bio tu i kada je ona izašla iz radnje.

„Ahaaa, 500 sam ti dao... Ja mislio da sam dao... Hvala ti, sine”, odgovorio je starac loših namera shvativši da ga je devojka prozrela i da za to ima i svedoka.