Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bugari obeležili godišnjicu smrti kralja Milutina

Мошти краља Милутина у Софији (Википедија - Р.С.)

SOFIJA - U Bugarskoj se od danas, nizom manifestacija, obeležava godišnjica smrti srpskog kralja Milutina, čije mošti počivaju u Crkvi Svete nedelje u Sofiji i čiji je kult u toj zemlji jak još od 16. veka.

Kralj Milutin umro je 29. oktobra, ove godine obeležava se 700 godina od njegove smrti, a godišnjica će biti obeležena i 29. oktobra, kada taj datum obeležava Bugarska, i 12. novembra kada ga obeležava Srpska pravoslavna crkva.

Ambasador Srbije u Bugarskoj Željko Jović za Tanjug kaže da se svake godine u Sofiji 29. oktobra održava svečana arhijerejska liturgija i tradicionalno presvlačenje mošti kralja Milutina.

Ovog puta se, kaže, Ambasada Srbije u Sofiji uključila kako bi zajedno sa Mitropolijom sofijskom obeležila taj datum, a niz manifestacija počinje već danas.

Tako će danas, ispred Crkve Svete nedelje u Sofiji biti osveštana ikona, koja će stići iz Srbije, dok će sutra, 28. oktobra, biti održan svečani koncert crkvenog pojanja.

U petak, 29. oktobra uslediće arhijerejska liturgija sa tradicionalnim činom presvlačenja odežde.

„Ove godine biće održana i litija, prvobitno planirana po centralnim ulicama Sofije, ali će zbog epidemiološke situacije, ona ipak ići oko crkve”, dodao je Jović.

Uveče će uslediti večernja služba u čast svetog kralja Milutina.

Prema rečima ambasadora, 2. novembra biće održana sveštenička konferencija u Sofijskoj mitropoliji.

„Po prvi put obeležavamo ovaj datum po oba kalendara. Tako će i 7. novembra uslediti večernja služba u Hramu svetih Ćirila i Metodija, u Gornjoj banji. Taj hram naziva se i Manastir svetog kralja, jer je po jednom istorijskom izvoru Milutin 20 godina boravio u njemu. Zatim će, 10. novembra biti služena arhijerejska liturgija u Manastiru svete Petke u Vladaji, jer se tamo nalazi jedan od kivota u kom su čuvane mošti kralja”, rekao je Jović.

Zatim će 11. novembra biti služena večernja služba i opelo, a dan kasnije, kada SPC obeležava upokojenje kralja Milutina, biće služena sveta arhijerejska liturgija.

Ambasador ističe da je niz manifestacija pravi način da se pokuša da se obeleži sve ono što je kralj Milutin uradio za života, da se pokaže način na koji se on još poštuje u srpskom i bugarskom narodu.

„Da mi, kao ambasada, osvetlimo ulogu kralja Milutina kao spone koja može da služi za dalji podstrek u razvoju odnosa srpskog i bugarskog naroda, da u takvim stvarima tražimo zajednički put, na korist dve države i celog regiona”, rekao je Jović, prenosi Tanjug.

On je dodao da će ove godine izostati veće prisustvo vernika, poštovalaca kralja Milutina, zbog epidemiološke situacije, ali će svakako biti obeležen dan upokojenja kralja Milutina, u sećanje na njega i značaj koje njegove mošti i danas imaju.

Kralj Milutin, drugi sin kralja Uroša, jedan je od najznačajnijih srpskih vladara, a došao je na presto posle abdikacije starijeg brata, kralja Dragutina, koji se povukao 1282. godine.

Milutin je vodio brojne ratove pri čemu je proširivao svoju vlast duboko na vizantijsku teritoriju, a njegova moć se ogleda i u organizaciji države, u velikoj vojsci, odličnoj privredi i finansijama.

Vladao je 40 godina i ugled srpske države i naroda doveo do visokog stepena.

Mnogo je učinio i za kulturu srpskog naroda, a gradio je gradove, letnjikovce, naročito na KiM, podizao i darivao crkve i manastire, a graditeljska aktivnost praćena je razvojem umetnosti, slikarstva, književnosti i primenjenih umetnosti vezanih za crkvu i knjigu.

Zidao je bolnice, unapređivao velika manastirska vlastelinstva kao ekonomske resurse, kovao novac, otvarao rudnike.

Kralj Milutin je kao svoju zadužbinu sagradio manastir Banjsku.

 

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Љубиша Петровић
Уз дужно поштовање писцу текста као новинару и слагачу текста у припреми текста који знају свој посао, приметно је њихово непознавање православне вере. Оба двојици или барем једном од њих. Пошто су име светитељке Свете Недеље написали малим словом. Не знанју да није у питању нерадни дан него Светитељка са именом Недеља. Највероватније су номинални хришћани или безбожници као и већина Срба. Нажалост!!!
Историчар
Потомци Меза су Бугари и Срби. Окупацијом Римљана је дошло до поделе државе Мезије на Доњу Мезију и Горњу Мезију које су преименоване у Србију и Бугарску ослобађањем од Ромеја који су заменили Римљане. И дан данас се могу у сеоским околинама препознати Мезијски нагласци широм Бугарске и Србије који су смешни за Србе и Бугаре који већином потцењивачки гледају на те нагласке а који су у ствари историјско благо. На пример "бз"(зова), будала (биљка из Мезије).
Ратко
Желео бих да нагласим да се овде не ради о својатању краља Милутина, ово је израз искреног хришћанског поштовања, као што и Срби поштују Св. Николу иако није био Србин. У Бугарској је светиња и место где је умро Св. Сава, а његове мошти су пренели у Србију литијом коју је предводио бугарски патријарх, а народ је пут посипао цвећем. То не значи да су Бугари Срби, или Срби Бугари, већ да смо пре несрећног 20. века били братски православни народи који су делили све осим исте државе.
qwe
28. jula 2030. bice 700 godina od bitke na Velbuzdu. Nadam se da ce Bugari, obzirom da je srpski Velbuzd trenutno u njihovoj drzavi, proslaviti svecano i ovu godisnjucu, kada je njihov car Mihailo, izgubio i vojsku i glavu, uglavnom zato sto je poslao vojnike da se "snabdevaju" po okolnim srpskim selima. Toliko je zurio da sa Romejima satre srpsku drzavu, da nije imao vremena ni provijat da spremi.
Barka
Bugari JESU preko 90% genetski Srbi. Azijsko pleme Bulgari su dosli sa doavolom srpskog cara u danasnju Rumuniju a posle nekoliko decenija su presli Dunav i dosli u danasnju Bugarsku gde su posle nekog vremena preuzeli jezik i veru Srba starosedelaca i asimilovali se. Originalni bulgarski jezik je nestao iz upotrebe.
Prikaži još odgovora
dr Slobodan Devic
Istorija nam i nije bas uvek bila naklonjena, ali bi i ovaj dogadjaj mogao da bude uspostavljanje dugotrajnih dobrosusedskih odnosa.
Slobodan Markovic
A da branimo i Srbe u Bugarskoj?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.