Nema pravde za Srbe pred kosovskim sudovima

Kosovska Mitrovica - Svaki Srbin koji bude uhapšen pod sumnjom da je počinio ratni zločin 1999. godine na teritoriji Kosova i Metohije, unapred je od strane kosovskog pravosuđa osuđen na kaznu zatvora od 10 do 20 godina.

Bez obzira što se time krši Krivični zakon Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koji se u to vreme primenjivao i primenjuje za dela počinjena u tom periodu, bez obzira što se neka dela potežu posle 22 godine, sa nekredibilnim i „lažnim” svedocima, što se krši Briselski sporazum sa jasno određenim pravosudnim tačkama, jedno je istina ‒ Srbima prete dugogodišnje robije.

Ovo za „Politiku” tvrdi Ljubomir Pantović, advokat iz Kosovske Mitrovice, koji se od 1995. godine bavi advokaturom, a do sada je 16 optuženih i osuđenih Srba branio za teško krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništa počinjen na teritoriji Kosova i Metohije počinjenog 1999 godine.

U razgovoru za naš list još zaključuje da je neophodno da u suđenjima ovakve vrste učestvuju sudije stranci koji bi bili većina u sudskim većima.

‒ Sudije i tužioci, prvo Unmika, a potom Euleksa delili su pravdu od 2000. do 2017. godine i pravosudni sistem je uspešno funkcionisao. Kako su nadležnosti prešle na kosovski pravosudni sistem, pravde nema, pa tako svaki Srbin koji bude optužen za krivično delo ratni zločin neka zna da će unapred biti osuđen na najminimalniju kaznu od deset godina. Nema sumnje da će pojedinci kao i u slučaju Gorana Stanišića dobiti 20 godina, ili Zorana Đokića, koji je osuđen na 12 godina robije ‒ vidno nezadovoljan deljenjem pravde u Prištini, gde se u Specijalnom odeljenju za teška krivična dela sudi Srbima, govori advokat Pantović, naglašavajući da odluke Osnovnog suda u Prištini za ovu dvojicu Srba još nisu pravnosnažne.

Kada je u pitanju Zoran Đokić, koji se tereti za ratni zločin počinjen u Peći, uložena je žalba, održana je sednica veća Apelacionog suda i sada se čeka odluka.

Stanišić koji je nedavno osuđen uz drastično kršenje tačke 10. Briselskog sporazuma, moraće još najmanje dva meseca da čeka da advokat dobije pisanu presudu, kako bi u zakonskom roku mogao da uloži žalbu.

Obojica su uhapšena posle skoro 20 godina, iako su za sve to vreme dolazili na Kosovo i Metohiju gde su i rođeni, ali su izjave „lažnih i nekredibilnih svedoka” dale za pravo sudskom veću da ih maksimalno kazne.

‒ Na jednom od suđenja Zoranu Đokiću, koji je godinama radio za međunarodne strukture, pa i kosovske, gde je morao da prođe rigorozne provere, sudijama sam pokazao sliku gde je Đokić pored Hilari Klinton, u to vreme državne američke sekretarke, Trejsi Džekobson, ambasadorke američke kancelarije u Prištini, na jednom skupu u Prištini gde je bilo još ljudi. Pitao sam predsedavajućeg kako je Đokić mogao da se nađe pored drugog čoveka Amerike (Klintonove), kada je Priština vršila provere, ako je ijednog momenta bilo sumnji u njegov kredibilitet! Rekao sam da ovom slikom, ali i ovom presudom Priština šalje poruku Americi „da je Amerika banana država” ‒ navodi Pantović, uz podsećanje da je skoro do samog hapšenja Đokić sa roditeljima, suprugom i dvoje deca i sa dvema sestrama živeo u Kosovskoj Mitrovici.

Advokat Pantović rezignirano govori i o slučaju Darka Tasića, iz Velike Kruše, koji je pravnosnažnpo osuđen na 11 godina zatvora, Zlatana Krstića iz Nerodimlja kojem je prištinski sud odredio robiju od 14 godina, Nenada Arsića, iz Čaglavice prema kojem je sud, navodno „bio blag” i osudio ga na šest godina tamničenja, zato što je na „osnovu svedočenja” utvrđeno da je oštećena lica terao da pevaju srpske pesme.

Drastičan je, kako kaže advokat, slučaj Zorana Vukotića, protiv kojeg su podnete četiri optužnice.

‒ U slučaju Vukotića sud je po zakonu dužan da vodi jedinstven krivični postupak. Međutim i pored nebrojeno mnogo zahteva odbrane, sud odbija da to uradi i paralelno mu sudi za četiri krivična dela za ratni zločin, a sve sa ciljem da mu se ne izrekne jedna već četiri kazne. Da naglasim da ne postoji slučaj u sudskoj praksi Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju da jedno isto lice bude predmet suđenja za više krivičnih dela koje se odnose na ratni zločin, s obzirom na to da se sva inkriminisana dela spajaju u jednu optužnicu i jednu presudu. Ali ovde pravosuđe može da radi šta mu se prohte ‒ tvrdi Pantović, uz zaključak da po onome kako se sudi na Kosmetu, sve što su Srbi uradili 1999. godine jeste ratni zločin.

‒ To je neprihvatljivo i u suprotnosti je sa zakonom. Posle 21. godine koliko zastupam Srbe za krivično delo ratni zločin, mogu jedino da kažem da su suđenja krajnje nepravična, u smislu da se sud ne rukovodi snagom dokaza i argumenata već su u pitanju drugi razlozi zbog kojih se Srbi osuđuju na dugogodišnje kazne zatvora. Na isti način postupa i specijalno tužilaštvo Kosova koje sprovodi istrage i podiže optužnice za ovu vrstu krivičnih dela. Jednostavno, cilj Prištine je optužiti i osuditi što više Srba za ratne zločine, navodno učinjene na Kosovu u toku rata 1999. godine ‒ tvrdi u razgovoru za „Politiku” advokat Ljubomir Pantović, koji naglašava da je kod ovakvih suđenja stvorena atmosfera kod kosovskih političara i nosioca funkcija na vlasti koji gotovo svakodnevno i kontinuirano u javnosti govore o nekakvom srpskom genocidu na Kosovu.

Spominje dve nedavne izjave Aljbina Kurtija, premijera privremenih kosovskih institucija, i Vjose Osmani, predsednika samoproglašene kosovske države, koji su u odvojenim nastupima govorili o još jednim dokazima koje je Srbija počinila na Kosovu.

‒ Podsetiću da pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju niko nije optužen, niti osuđen za genocid na Kosovu 1999. godine. I pored toga prištinski političari svesno manipulišu javnošću, a ovdašnjem pravosuđu šalju poruku kako treba da sude Srbima i nealbancima za događaje iz 1999. godine ‒ ističe advokat iz Kosovske Mitrovice.

Podseća na slučaj kada je osuđen Skender Bisljimi, Rom iz Kosova Polja, koji se u vreme jedne akcije našao u civilnom odelu pored kontejnera, što je inače i činio kako bi prehranio porodicu svih godine i pre rata.

‒bTužilac je tvrdio, a sud prihvatio da je taj nepismeni Rom, jedini u toj policijskoj akciji bez oružja i u civilnom odelu izvršio krivično delo ratni zločin i on je osuđen na deset godina zatvora bez ikakvog dokaza o krivici. Kako je moguće da je neko izvršio ratni zčločin bez oružja i bez konkretnog delovanja, ostaće tajna ‒ kaže Pantović, uz napomenu da je Bisljimi uhapšen na granici Bosne i Hercegovine sa Srbijom i da se kao i svi Srbi optuženi ili osuđeni za ratni zločin nalaze u zatvoru visokog rizika u selu Grdovac kod Podujeva.

Na kraju razgovora za „Politiku” pitamo advokata da li svaki Srbin, bilo da se nalazi na Kosmetu bilo kao raseljeno lice, koji dolazi na Kosmet može da bude uhapšen da je počinio ratni zločin, a samim tim i da mu već odmah bude presuđeno, kaže:

Jedno je sigurno, a to je da onaj Srbin koji bude uhapšen, bez sumnje će već biti i osuđen na najmaksimalniju kaznu, bez obzira na zakon. Jer u slučaju prištinskog pravosuđa, pravda je u blatu.