Nepostrojeni i nepotčinjeni

Istorija je pokazala da se moć može graditi i na ljudskim slabostima i na ljudskim vrlinama.

Onaj politički Zapad, koji je u sistemskoj krizi, svoju moć stvara zloupotrebljavajući ljudske slabosti, a onaj politički Istok, koji stvara novi svet, svoju moć gradi jačajući ljudske vrline.

Naravno, ima i vrlina na Zapadu i slabosti na Istoku. Mi nismo za sukob jer smo s Istoka. Mi smo za vrline i želimo da niko ne dominira nad drugima, nego da vrline ujedine sve ljude sveta.

Ljudske slabosti su destruktivne i materijalne, dakle smrtne.

Ljudske vrline su stvaralačke i duhovne, dakle životne.

Ljudski vrline su božji dar koji menja lice vaseljene i daje joj smisao.

Istorijska Srbija, koja se tada zvala Jugoslavija, nosilac ogromnog autoriteta žrtvenog pobednika u dva svetska rata, bila je predvodnik Pokreta nepostrojenih zemalja. Namerno upotrebljavam neuobičajeni, bukvalni, prevod da bih ukazao na suštinu. A ona nije u „laviranju između dva bloka”, nego u principijelnoj opredeljenosti za slobodu i nezavisnost.

Danas nema dva bloka. Ostao je samo jedan, onaj stariji i ratoborniji. I nije prestao da pokušava da druge zemlje postroji i potčini. Ali, o nevolje za taj blok, opet je tu istorijska Srbija, koja se nije dala potčiniti ni NATO-u! Kao ni paktu Centralnih sila, ni Trojnom paktu, nešto ranije. I opet su se nepostrojeni, dakle slobodni i oni koji teže slobodi, okupili u Beogradu, u znak poštovanja pobedniku nad paktovima. Čak im se priključila i Rusija, jedan od glavnih graditelja novog, vrlinskog, sveta, jer se vratila svojim duhovno-moralnim temeljima, shvatajući da je saradnja pobednički princip, a ne konfrontacija.

Osamdeset odsto budžeta dotičnog NATO-a daju zemlje koje su izvan EU, pa čak i izvan Evrope: SAD, Velika Britanija i Turska. Koliko je Turska sa S-400 zaista deo NATO-a, niko više nije siguran, dok su se dve preostale zemlje odlučile da svom najvećem izazovu i konkurentu – Kini (ne mogu se oni lako odreći gubitničke konfrontacione psihologije, „ušla im u krv”), pariraju ne pomoću NATO-a, nego pomoću nove anglosaksonske osovine AUKUS. Spade knjiga zapadnog globalizma na tri slova. Ako im je za utehu, svi govore engleski, pa će lako moći da teše jedni druge.

Zapadni svet potresa energetska kriza nastala iz čiste gluposti, inflacija, nestašice u Velikoj Britaniji, kovid drama koja ne prestaje da besni, a evo sprema se i ozbiljan društveni tribunal protiv Entonija Faučija kao tvorca kovida 19! Sve to pokazuje ne samo da zapadne zakulisne elite, koje svojim novcem i aparatima prisile, manipulacije i mrežnog ratovanja upravljaju „zapadnom demokratijom”, nisu dorasle da upravljaju svetom, nego i da njihovo divljanje postaje opasno i po život građana zapadnih zemalja, čemu će se oni ubrzo još odlučnije suprotstaviti.

Pa nam onda uticajni američki časopisi „Foreign Affairs” i „National Interest” s vremena na vreme serviraju predloge o „sferama uticaja” i „novoj Jalti”, gde bi SAD, Rusija i Kina trebalo da podele svet. U poslednjem takvom pokušaju, čak su velikodušno Srbiju ustupili Rusiji, da bude u njenoj „uticajnoj sferi”. Ali, već pogađate, to „bacanje udica” sa ciljem da se sačuva i ozakoni bar trećina globalne imperije, ostavlja stvaraoce novog sveta potpuno ravnodušne. Oni ne žele nikog da potčinjavaju ni postrojavaju. Znaju da je to put u poraz, pa možda i u pakao. Saradnja sa svima i stvaralaštvo, to da. I tako nastaje novi svet, u kome nema mesta za imperijaliste i globaliste. Ali za vrline ljudi i naroda sa Zapada – da, svakako.

I tako, po nevolji, tiho i bez pompe, često u neutralnim zemljama, ekspertske delegacije SAD pregovaraju sa svojim kolegama iz Rusije i Kine, o najosetljivijim pitanjima bezbednosti, razoružanja, trgovine i finansija.

Ovde „kod nas”, na prvi pogled izgleda kao da starina Bajden pokušava da „Kurtijevu vladu” i „Inckov zakon” kao apsurdne relikte najtužnijeg i najružnijeg, onog balkanskog dela propalog SAD–NATO agresivnog unipolarizma, utemeljenog na teroristima i banditima proglašenim za „borce za slobodu”, kadrovski ojača nekim svojim starim poznanicima. Ipak, uvereni da je Bajden svestan stanja u svetu, čiji smo kroki gore izložili, mi se nadamo da će on ovom prilikom pokazati mudrost i da će poznavanje regiona od strane svojih poznanika iskoristiti da ispravi ranije istorijske greške, a ne da avganistanskom priključi i novi balkanski poraz.

A Srbiji ostaje da ponosno i stvaralački, i još hrabrije, vodi svoju nezavisnu politiku ravnopravne saradnje sa svima, uverena u snagu svojih principa i svojih saveznika, a na dobrobit svih svojih građana, istorijske Srbije, „Otvorenog Balkana” i novog sveta.

Viši savetnik u MSP Srbije, potpredsednik Međunarodne slovenske akademije