Непостројени и непотчињени

Историја је показала да се моћ може градити и на људским слабостима и на људским врлинама.

Онај политички Запад, који је у системској кризи, своју моћ ствара злоупотребљавајући људске слабости, а онај политички Исток, који ствара нови свет, своју моћ гради јачајући људске врлине.

Наравно, има и врлина на Западу и слабости на Истоку. Ми нисмо за сукоб јер смо с Истока. Ми смо за врлине и желимо да нико не доминира над другима, него да врлине уједине све људе света.

Људске слабости су деструктивне и материјалне, дакле смртне.

Људске врлине су стваралачке и духовне, дакле животне.

Људски врлине су божји дар који мења лице васељене и даје јој смисао.

Историјска Србија, која се тада звала Југославија, носилац огромног ауторитета жртвеног победника у два светска рата, била је предводник Покрета непостројених земаља. Намерно употребљавам неуобичајени, буквални, превод да бих указао на суштину. А она није у „лавирању између два блока”, него у принципијелној опредељености за слободу и независност.

Данас нема два блока. Остао је само један, онај старији и ратоборнији. И није престао да покушава да друге земље построји и потчини. Али, о невоље за тај блок, опет је ту историјска Србија, која се није дала потчинити ни НАТО-у! Као ни пакту Централних сила, ни Тројном пакту, нешто раније. И опет су се непостројени, дакле слободни и они који теже слободи, окупили у Београду, у знак поштовања победнику над пактовима. Чак им се прикључила и Русија, један од главних градитеља новог, врлинског, света, јер се вратила својим духовно-моралним темељима, схватајући да је сарадња победнички принцип, а не конфронтација.

Осамдесет одсто буџета дотичног НАТО-а дају земље које су изван ЕУ, па чак и изван Европе: САД, Велика Британија и Турска. Колико је Турска са С-400 заиста део НАТО-а, нико више није сигуран, док су се две преостале земље одлучиле да свом највећем изазову и конкуренту – Кини (не могу се они лако одрећи губитничке конфронтационе психологије, „ушла им у крв”), парирају не помоћу НАТО-а, него помоћу нове англосаксонске осовине АУКУС. Спаде књига западног глобализма на три слова. Ако им је за утеху, сви говоре енглески, па ће лако моћи да теше једни друге.

Западни свет потреса енергетска криза настала из чисте глупости, инфлација, несташице у Великој Британији, ковид драма која не престаје да бесни, а ево спрема се и озбиљан друштвени трибунал против Ентонија Фаучија као творца ковида 19! Све то показује не само да западне закулисне елите, које својим новцем и апаратима присиле, манипулације и мрежног ратовања управљају „западном демократијом”, нису дорасле да управљају светом, него и да њихово дивљање постаје опасно и по живот грађана западних земаља, чему ће се они убрзо још одлучније супротставити.

Па нам онда утицајни амерички часописи „Foreign Affairs” и „National Interest” с времена на време сервирају предлоге о „сферама утицаја” и „новој Јалти”, где би САД, Русија и Кина требало да поделе свет. У последњем таквом покушају, чак су великодушно Србију уступили Русији, да буде у њеној „утицајној сфери”. Али, већ погађате, то „бацање удица” са циљем да се сачува и озакони бар трећина глобалне империје, оставља ствараоце новог света потпуно равнодушне. Они не желе никог да потчињавају ни постројавају. Знају да је то пут у пораз, па можда и у пакао. Сарадња са свима и стваралаштво, то да. И тако настаје нови свет, у коме нема места за империјалисте и глобалисте. Али за врлине људи и народа са Запада – да, свакако.

И тако, по невољи, тихо и без помпе, често у неутралним земљама, експертске делегације САД преговарају са својим колегама из Русије и Кине, о најосетљивијим питањима безбедности, разоружања, трговине и финансија.

Овде „код нас”, на први поглед изгледа као да старина Бајден покушава да „Куртијеву владу” и „Инцков закон” као апсурдне реликте најтужнијег и најружнијег, оног балканског дела пропалог САД–НАТО агресивног униполаризма, утемељеног на терористима и бандитима проглашеним за „борце за слободу”, кадровски ојача неким својим старим познаницима. Ипак, уверени да је Бајден свестан стања у свету, чији смо кроки горе изложили, ми се надамо да ће он овом приликом показати мудрост и да ће познавање региона од стране својих познаника искористити да исправи раније историјске грешке, а не да авганистанском прикључи и нови балкански пораз.

А Србији остаје да поносно и стваралачки, и још храбрије, води своју независну политику равноправне сарадње са свима, уверена у снагу својих принципа и својих савезника, а на добробит свих својих грађана, историјске Србије, „Отвореног Балкана” и новог света.

Виши саветник у МСП Србије, потпредседник Међународне словенске академије