Vreme je za reformu sudstva

U rubrici Među nama 7. oktobra je objavljen dopis Čedomira Nikolića „Različiti kriterijumi u istom pravnom slučaju”. Autor tog dopisa nije jedini koji je nezadovoljan našim sudstvom. U njegovom slučaju nije reč u razlici u kriterijumima, već o nečem drugom. Nikolić se pita da li će moći da naplati svoja potraživanja usled protoka vremena iako je sudski spor formalno dobio. Čudnovato je suđenje kada se u jednom sporu četiri puta donosi presuda u korist tužioca, a istovremeno Viši sud toliko puta ukida navedenu presudu. Tim gore što je Viši sud bio primoran da odredi drugog sudiju. Moramo se zapitati kome je potrebno ovakvo suđenje. Mislim da ovaj slučaj ne bi trebalo da kod sudskih organa ne bude razmatran. Istina, teško je to, jer se sudije, kao i tužioci, pozivaju na samostalnost i nezavisnost. Pitam se da li je potrebna tolika samostalnost da sudija ili ma ko drugi ne odgovara nikome za svoj rad.

I sam imam sličan problem kao gospodin Nikolić. Za neki mesec navršiće se tri godine otkako moja tužba leži u fioci sudije jednog beogradskog suda. Tuženi za to vreme radi svoj posao koji mu se osporava. Odugovlačenje spora svakako mu odgovara. Preopterećenost suda ne može da pravda što je proteklo ovoliko vremena a da se spor ne rešava.

Već duže vreme se govori o reformi pravosuđa, za koje vlada opšte mišljenje da je korumpirano. Mislim da su građani u pravu. Sigurno je, međutim, da postoji i veliki broj časnih sudija. Smatram da bi reforma trebalo da podrazumeva prijem više mladih sudija (na sreću, to je i učinjeno, doduše u manjem broju) i smenu rukovodećeg kadra.

Zahvaljujući štampi, a prvenstveno „Politici”, čitaoci se godinama obaveštavaju o zloupotrebama i slabostima sudija, kao i u tužilaštvu, policiji i organima uprave. Tužilačka strana sporo reaguje, a mnoga krivična dela zastarevaju. Tužioci odustaju od već podignutih optužnica. Zbog čega? Sudovi vraćaju tužilaštvu optužnice na ispravke. Tako je „Politika”, na primer, 22. novembra 2020. godine objavila tekst „Valjevski ’vruć krompir’ četvrti put vraćen tužilaštvu”.

Nismo bez razloga na 33. mestu u svetu po zastupljenosti kriminala, ali se ne bih složio s konstatacijom Istraživanja Globalne inicijative za 2020. godinu da grupe u stilu mafije u Srbiji uživaju zaštitu političkih ličnosti. Smatram da je to ipak „mantra” Zapada.

Milan Kukić,
Beograd