Panevropski naftovod čeka na Italiju

Tek pošto Italija, kao jedna od zemalja preko čije teritorije treba da prođe Panevropski naftovod (PEOP), pronađe kompaniju ili više njih koje bi učestvovale u gradnji tog cevovoda, realno je očekivati da posao konačno počne. Do tada Srbiji, Rumuniji i Hrvatskoj, čije su vlade već dale zeleno svetlo za gradnju naftovoda, ne preostaje ništa drugo nego da čekaju da se i ostalim partnerima – Sloveniji i Italiji – kockice slože i da krenu s gradnjom.

Nebojša Lemajić, generalni direktor Javnog preduzeća „Trasnafta” koje će, ispred Srbije, učestvovati u gradnji Panevropskog naftovoda, kaže za „Politiku” da za razliku od Srbije, Hrvatske ili Rumunije koje imaju svoje državne kompanije već spremne da startuju s tim velikim poslom, Italija takvu kompaniju nema. Tako da u posao mora da uključi i privatni kapital, odnosno da pronađe i angažuje jednu ili više privatnih firmi.

– Italijansko resorno ministarstvo i vlada su, inače, već stali iza celog projekta i sada je na redu pronalaženje investitora – pojašnjava Lemajić, dodajući da drugih problema nema.

Kada je reč o Sloveniji, ona za sada samo nadgleda kako projekat napreduje, ali još nije dala zvaničan pristanak da se uključi u ceo posao. Kao glavni razlog navodi se ekologija, odnosno koliko bi gradnja naftovoda uticala na pogoršanje ekoloških prilika. Međutim, čak i da Slovenija ispadne iz te priče i odustane od projekta, PEOP se može graditi jer će se cevi položiti ispod nivoa mora.

Na Skupštini kompanije za gradnju PEOP-a, održanoj ove nedelje u Zagrebu, izabrani su članovi upravnog odbora kompanije, koja će se baviti gradnjom naftovoda u dužini od oko 1.400 kilometara. Vrednost ove investicije procenjuje se na oko 3,5 milijardi dolara, dok gradnja kroz Srbiju košta 300 miliona dolara.

Na sajtu Jadranskog naftovoda zvanično, međutim, stoji da ukoliko se Slovenija i Italija ne uključe u projekat, ozbiljno dovode u pitanje njegovu realizaciju.

Panevropskim naftovodom transportovalo bi se od postojećih naftnih terminala u Crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji do italijanske luke Trst. PEOP-om bi godišnje trebalo da se transportuje od 60 do 90 miliona tona nafte.

Dmitrij Mališev, savetnik u „Gaspromnjeftu”, budući strateški partner NIS-a, smatra da je PEOP prilika koju ne bi trebalo propustiti. Upitan da li je „Gaspromnjeft” zainteresovan da učestvuje u tom velikom projektu, on kaže da će se o tome detaljnije razgovarati pošto taj ruski partner postane vlasnik 51 odsto NIS-a.

Inače, gradnjom PEOP-a svaka država preko čije bi teritorije cevi bile položene, godišnje bi mogla da uštedi samo na transportu „crnog zlata” oko 30 miliona dolara.