Lepotica Anđelija, majka čuvenog pesnika

Ženska lepota oduvek je bila nepresušna inspiracija svih rodova umetnosti, slikarstva, vajarstva, pesništva i proznih dela. Umetnički vrhunci u prikazivanju idealne lepote žene ostvareni su još u Staroj Grčkoj. Prema besmrtnom Homeru, ideal ženske lepote je mitska Lepa Jelena. U Starom Rimu slavna lepotica bila je žena vojskovođe Kolatina Lukrecija. Fatalne lepotice bile su glavni likovi najlepših poema srednjovekovne Evrope. Kod Nordijaca je to bila Izolda, kod Francuza Melisanda, kod Nemaca Brunhilda, kod Rusa Vasilisa Prekrasna iz narodnih bajki i Ana Karenjina iz Tolstojevog srca. Vrh ovog spiska pripada i lepoj Šeherezadi, o kojoj govori najlepša zbirka istočnjačkih bajki, a posvećene su joj i orkestarska i baletska dela.

I Srbi imaju svoju mitsku lepoticu, ali ona nije plod mašte. To je Anđelija Srdanović iz Sarajeva, koja je živela na razmeđi 18. i 19. veka. Anđelijina lepota postala je legendarna još za njenog života. Sreću da se oženi Anđelijom imao je Milutin, koji se u Sarajevo doselio iz Užičkog kraja, bežeći od kuge. U tom braku rođen je Simeon – čuveni pesnik romantičar Sima Milutinović i ćerka Savka koja je rano preminula. Milutin je bio srećne ruke u pogledu izbora neveste, ali ne i kuge, koja se u Sarajevu često javljala. Zbog toga bračni par odlazi u Posavinu, a zatim, posle mnogo teškoća, prelazi u Austriju i nastanjuje se u Zemunu. Iako je u svom rodnom mestu proveo samo prva dva meseca života, Sima je svom imenu doživotno dodavao reč Sarajlija.

S roditeljima prelazi u oslobođeni Karađorđev Beograd, gde, iako s nedovršenim obrazovanjem, radi kao nastavnik u Velikoj školi, u kojoj je Vuk Karadžić bio učenik. Sima i Vuk sklapaju prijateljstvo međusobno se nazivajući braćom. Pišući 1843. godine o tom prijateljstvu, Vuk spominje i Siminu majku, u to vreme verovatno „tetka Anđu”, koja ga je zavolela i nazivala sinom. Slom Karađorđeve Srbije doneo je nove nedaće. Simini roditelji, kao i mnogi istaknuti Srbi, sele se u Rusiju, u Kišinjev – danas glavni grad Moldavije, dok se Sima rastaje od voljene devojke Turkinje.

Godine 1899. beogradski časopis „Nova iskra” piše da su o Anđeliji, čuvenoj sarajevskoj lepotici, „narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina”. Danas se može reći da ta slava traje i duže od dvesta godina. Poznate su dve narodne pesme posvećene lepoj Anđeliji. Jedna je „Tekla reka Tekelija”, brzog igračkog ritma, koja se nastavlja stihovima „kod nje raste šeftelija/pod njom sedi Anđelija”. Druga strofa postavlja pitanja da li se pije Tekelija, jede šeftelija i ljubi Anđelija, što se u trećoj strofi sve potvrđuje.

Ovoj lepotici posvećena je i srpsko-bosanska sevdalinka laganog ritma „Anđelija vodu lila”, koju su snimile mnoge pevačice, među kojima je i Merima Njegomir. Pesma govori o Anđeliji koja se na izvoru ogleda u vodi sama se diveći se svojoj lepoti. Njene reči glase: „Mili Bože, lijepa li sam/sve bih momke zanijela”.

Našeg velikog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, kao i druge pesnike iz vremena romantizma, privlačile su orijentalne teme. U pesmi „Lem Edim” Zmaj za centralni ženski lik uzima lepu Anđeliju. Oboleli turski velikaš Lem Edim u očekivanju bliske smrti seća se lepotica koje je imao ili koje je upoznao. Pominje Šerifu, Atu, Zulejku, Mejrimu, Begzadu, ali poslednje misli poklanja Anđeliji: „Oj đaurko, Anđelijo/crnokosa bele grudi/jednom sam te opazio/al te nikad ne poljubi”. Sećajući se nedostižne Anđelije Lem Edim umire. Na Zmajeve stihove Stevan Mokranjac je komponovao jednu od naših najlepših solo pesama i posvetio je Žarku Saviću (1861–1930), našem prvom operskom pevaču evropskog formata. Osim Mokranjca, i kantautor Hašim Kučuk Hoki je komponovao pesmu na Zmajeve stihove, narodnjačkog karaktera, pri čemu je ekavicu promenio u jekavicu.

Anđelija i Sima predstavljaju zanimljiv primer da su i majka i sin postali legendarni. Za Simu Milutinovića, pesnika koji je skovao reč „Srpstvo”, Jovan Skerlić kaže da je jedan od najčudnijih, najzanimljivijih i najfantastičnijih tipova u srpskoj književnosti. Što se tiče Anđelije, vidi se da se lepota može da ovekoveči ako tome daju prilog pesnici i pesme.

Dragan Stanković,
Beograd