Genetska registracija migranata u Rusiji

Strani državljani sa prostora Zajednice nezavisnih država (ZND) koji budu želeli da uđu u Rusku Federaciju kako bi tamo radili uskoro će morati da se podvrgnu genetskoj registraciji, odnosno uzimaće im se genetski materijal preko kojeg će moći da budu identifikovani. Ideja je obrazložena namerom da se pojednostavi otkrivanje zločina koje počine migranti u Rusiji, čiji je broj enormno porastao tokom prošle i ove godine. Drugi razlog je sprečavanje ulaska u zemlju osoba kojima je prethodno zabranjen ulazak u državu.

Ove mere će biti preduzete i zbog straha od prelivanja haotične situacije iz Avganistana u države u susedstvu Rusije posle povlačenja SAD i njihovih saveznika i velikog broja migranata koji se nalaze na ovom prostoru. Ruski zvaničnici su već govorili o tome da među njima lako može biti ekstremista koji su spremni da destabilizuju situaciju u Rusiji, pa se ovo može smatrati i preventivnom merom za suzbijanje terorizma.

Šef Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin, koji je pre nekoliko dana najavio potrebu uvođenja ovakve procedure, juče je i zvanično naložio da se pripremi zakonski predlog o genetskoj registraciji imigranata koji dobiju dozvolu za rad u Rusiji. Cilj je, kaže, da se poveća stepen otkrivanja zločina novopridošlica i spreči ulazak kriminalaca i terorista. Bastrikin je u ponedeljak najavio da je neophodno da se na taj način registruju svi radni imigranti koji ulaze u Rusiju iz država u okruženju (ZND trenutno ima devet članica: Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan). Za genetsku registraciju je dovoljno uzeti bris s unutrašnje strane obraza.

Ovakva registracija, koja većini ljudi izgleda neobično, pa čak možda i protivzakonito, praksa je u mnogim državama, u kojima postoje genetske baze podataka o građanima. U Rusiji je od 2008. godine na snazi zakon prema kojem genetsku registraciju moraju da prođu zatvorenici osuđeni za teška krivična dela, ubistva, silovanje i druge teške zločine. Sad bi ova procedura trebalo da se proširi i na imigrante. U SAD i brojnim zapadnim državama procedura uzimanja DNK uzorka, odnosno genetska registracija, redovna je kod ulaska imigranata u te države i spajanja porodice.

Rusija je suočena s falsifikovanjem dokumenata i pokušajima da se pod lažnim imenom uđe u zemlju. S druge strane, s pojavom migrantskog talasa neretko tražioci azila nemaju nikakva dokumenta. Obrazlažući potrebu uvođenja nove procedure, Bastrikin je naveo da se višestruko uvećao broj prekršaja u koje su uključeni migranti. Samo tokom šest meseci prošle godine registrovano je 17.000 prekršaja i zločina koje su počinili stranci. U prvoj polovini ove godine broj takvih zločina je već iznosio 19.000. U svom govoru on je podsetio da migranti učestvuju u grubom kršenju javnog reda i mira i da se veoma često događaju masovne tuče. Statistika pokazuje da među teškim krivičnim delima koja počine migranti ekstremizam čini 33 odsto tih nedela, terorizam 26, ubistva osam, a silovanja pet odsto.

S druge strane, Bastrikinov zahtev za izmenu zakona nailazi i na kritike, jer zaštitnici ljudskih prava u samoj Rusiji upozoravaju da se ovim potezom implicira da su migranti najveći nosioci kriminala u Rusiji. Oni postavljaju pitanje zar nije dovoljno uzimanje otiska prsta, provera znanja ruskog jezika i ispunjavanje ostalih uslova koji su na snazi. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Rusiji se nalazi oko sedam miliona stranaca.

Ruski mediji podsećaju da je ideja o genetskoj registraciji bila na čekanju 10 godina. Upravo je Bastrikin 2011. godine, nakon imenovanja za šefa Istražnog komiteta, po istom osnovu predložio ovakvu proceduru. U Rusiji su se od raspada SSSR-a dogodili brojni teroristički napadi, a najtragičniji su u moskovskom pozorištu na Dubrovki 2002. godine i talačka kriza u školi u Beslanu 2004. godine. Čečenski teroristi su u vreme drugog čečenskog rata upali u pozorište, držali skoro 1.000 ljudi kao taoce, a bilans je bio 130 ubijenih civila i terorista. U školi u Beslanu, koju su takođe zaposeli čečenski teroristi tokom priredbe na prvi dan školske godine stradale su 344 osobe, a među njima i 186 dece.

Uz ove mere, gradske vlasti u Moskvi pripremaju plan za rešavanje problema manjka radnika na gradilištima bez zapošljavanja migranata. Zamenik gradonačelnika Moskve Andrej Bočkarev nedavno je naveo da postoji veliki manjak radne snage izazvan povećanom izgradnjom i renoviranjima zgrada, ali i povratkom u domovine velikog broja stranaca koji su radili na tim poslovima, a koji su se povukli zbog pandemije. Međutim, on je naveo da bi na tim poslovima trebalo da bude uposleno tri puta manje ljudi nego sada, a da plate budu povećane i da tehnološka rešenja u što većoj meri zamene radnike. Bočkarev je primetio i promenu u nacionalnom sastavu radnika: dok su ranije preovladavali radnici iz Tadžikistana, sada preovladavaju Uzbeci i Kirgizi.