Sirija na čekanju

Poslednjih meseci Bliski istok svedoči o značajnim promenama koje bi region trebalo da pripreme za vreme kada će Sjedinjene Američke Države definitivno napustiti decenijsko uporište svojih strateških interesa i okrenuti se Aziji i Pacifiku.

„SAD se ne povlače potpuno, ali se povlače, pa svi američki sunitski arapski saveznici sada gledaju da se zaštite i stabilizuju region u eri u kojoj Amerika više neće biti dominantna”, kaže Martin Indjuk, dugogodišnji američki izaslanik na Bliskom istoku.

Koliko se to odnosi na Siriju? Izgleda da su se neki arapski protivnici Bašara el Asada pomirili s činjenicom da je sirijski predsednik uz obilatu pomoć Rusije i Irana konsolidovao vlast. Prvi put u poslednjoj deceniji jordanski kralj Abdulah Drugi je u septembru prihvatio Asadov telefonski poziv da bi razmotrili „odnose dveju bratskih zemalja”.

S Jordanom je počelo tako što je kralj među prvima tokom posete Vašingtonu sugerisao da bi trebalo ublažiti sankcije Asadovom režimu i pozvao američke kongresmene da ojačaju napore za političko rešenje sirijske krize.

Krajem leta održan je susret načelnika jordanskog generalštaba i sirijskog ministra obrane. Nešto kasnije je posle prvog susreta ministara dveju zemalja u Amanu Jordan najavio otvaranje graničnog prelaza, a jordanska avio-kompanija je obnovila letove za Damask. Šefovi diplomatija dveju zemalja potom su se sastali u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN.

Sličan telefonski poziv od Asada primio je u oktobru i prestolonaslednik Emirata, princ Muhamed bin Zajed. Sirijski mediji su javili da se razgovaralo o jačanju veza i saradnje. Emirati su krajem 2018. ponovo otvorili ambasadu u Damasku, ali odnosi su i dalje bili zamrznuti.

UAE su podržavali sirijsku opoziciju, koja je sada stešnjena na malom prostoru na severozapadu zemlje, a Asadove snage kontrolišu najveći deo teritorije koju su u nekim periodima rata izgubili.

Pozivi su stigli u vreme kada je sirijska privreda teško pritisnuta sankcijama Zapada i jasno je da je Damasku neophodno poboljšanje odnosa sa bogatim petro zemljama poput Emirata, koji zapošljavaju hiljade sirijskih radnika.

Da li se time otvara put povratka Sirije u Arapsku ligu, iz koje je suspendovana početkom rata 2011, kada su arapski ambasadori opozvani iz Damaska zbog Asadovog odbijanja rezolucije lige i arapske inicijative za mir u Siriji?

Bilo je od tada poziva da se članstvo Sirije obnovi kako bi se ojačala regionalna bezbednost Arapa, ali nijedna od tih inicijativa nije prošla. Saudijska Arabija je opreznija od Jordana i Emirata. Iako je Rijad poslao šefa svoje bezbednosti za Damask u maju, takvi kontakti nisu neuobičajeni i ne moraju da znače političko zbližavanje.

Saudijski predstavnik u UN izjavio je da se zvanična pozicija njegove zemlje prema Siriji nije promenila. Još je precizirao da bi pre normalizacije sirijski režim morao da prekine s napadima na enklave pobunjenika i da prestane s lošim tretmanom izbeglica. Saudijci imaju posebne rezerve zbog bliske saradnje Damaska i Teherana i očekuju da se Sirija zvanično udalji od Irana – što je nerealno.

Alžir, Bahrein, Irak, Liban, Sudan, Tunis i UAE podržavaju povratak Sirije, ali odluka Arapske lige mora da bude jednoglasna. Znatan broj članica i dalje je sumnjičav prema situaciji u Siriji.

Među njima je i Egipat, koji je diplomatske odnose sa Sirijom prekinuo u prvim godinama rata, a posle toga je predlagao mirovna rešenja koja je Asad odbacivao. Od tada se stav Kaira svodi na traganje za mirnim političkim rešenjem koje bi garantovalo jedinstvo Sirije i kraj terorizmu.

Egipat pokušava da Siriju i Irak udalji od Irana. Teheran je vojno i na druge načine sve vreme rata podržavao Asada, dok su vlasti u Bagdadu pod snažnim uticajem Irana zbog šiitske većine u zemlji. Kairo se opredelio za usporene diplomatske korake. Egipatski ministar inostranih poslova takođe se u Njujorku sastao sa svojim sirijskim kolegom, što je bio prvi takav kontakt u deceniji.

Arapska liga samo konstatuje da se njene članice razilaze oko povratka Sirije. Generalni sekretar Ahmed Abul Geit izjavio je da je „suviše rano razgovarati na tu temu”, dok je njegov zamenik rekao da „moramo da pogledamo razloge zbog kojih je Sirija suspendovana, a onda će se možda naći novi pristup u traganju za načinima da Sirija povrati svoju stolicu”.

SAD lagano napuštaju Bliski istok, ali pozicija Vašingtona i dalje je odlučujuća. Amerikanci su jasni kada je reč o tome: ne ohrabruju Arape da normalizuju odnose sa Asadovim režimom i ne planiraju da to i sami učine. Moskva, s druge strane, priželjkuje da se njen saveznik vrati u Arapsku ligu, ali Rusi su svesni da bez zelenog svetla Amerike od toga neće biti ništa.

Iako nije članica Arapske lige, važno je kako će se ponašati Turska, koja je glavni saveznik naoružanih grupa koje se protive režimu u Damasku. Turske trupe su na sirijskoj teritoriji od 2016, a Redžep Tajip Erdogan je Asada nazivao „teroristom”. Vladajuća turska Partija pravde i razvoja sada je zaokupljena popravljanjem odnosa sa Egiptom i Emiratima. Da li će i Sirija stići na red – nije izvesno.

Kako stvari stoje, Sirija, izolovana i pod sankcijama, ostaje na čekanju.