Do 20 sati u kafani i ‒ kući

Nova epidemiološka uredba o primeni kovid propusnica od 20 sati u ugostiteljskim i objektima gde se organizuju igre na sreću stupila je na snagu. A sugrađani, očekivano, imaju podeljena mišljenja.

Dok su stariji gotovo ravnodušni, mlađi, kao i redovni posetioci lokalnih kafana bili su spremni za raspravu sa kontrolorima.

Obavezne kovid propusnice iz kafana, kafića, klubova, restorana proširila se i na kladionice, kockarnice, slot klubove i druge objekte slične namene. Istom uredbom radno vreme ovih objekata nije ograničeno.

Ono što je gostima omogućavalo ulazak u ugostiteljski objekat, kockarnicu ili kladionicu od momenta kada je sat pokazao 20 časova su digitalni zeleni sertifikat koji je dokaz o primljenoj drugoj, odnosno trećoj dozi vakcine kojim se potvrđuje da vakcinacija nije starija od 210 dana, negativan pi-si-ar test, ne stariji od 72 sata, negativan antigenski test, ne stariji od 48 sati, dokaz o preležanom kovidu u prethodnih sedam meseci, pozitivan test na antitela, ne stariji od tri meseca i urađen u državnoj laboratoriji. Posetioci mogu digitalni zeleni sertifikat da imaju u telefonu ili odštampan na papiru, a proverava se skeniranjem jedinstvenog ku-ar koda.

Mlađi sugrađani, između 18 i 25 godina, bili su spremni na ovu situaciju, pa su u ranijim časovima zauzeli mesta u lokalnim kafanama i kafićima. Već negde oko 18 časova atmosfera je počela da se „usijava”. Rano ispijena pića su ih zagrejala i razgalila, pa su uzbuđeno čekali stupanje na snagu epidemiološke mere koja obavezuje sve prisutne da od osam uveče mogu da budu u objektu samo ako imaju kovid propusnice.

Smejali su se, vikali, naručivali...

‒ Ali, šta oni znaju? Da se treba suprotstaviti nekim merama, da se sve opasnosti koje nosi virus korona njih ne dotiču. Mladi su, jaki i otporni. Ništa im se dosad ružno nije desilo, pa što bi moralo i od sada? Nemaju dovoljno informacija. Ne gledaju televiziju, ne slušaju vesti, jedini izvor informacija su im portali na kojima piše da je sve ovo prenaduvano, da virus ne postoji kao takav kakvim ga „matorci” predstavljaju, da je to kao grip, tri dana kijanja i kašljanja i sve okej ‒ prokomentarisao je jedan sugrađanin.

On je, kaže, vakcinisan i revakcinisan, pa je pitao tri mladića i dve devojke koje poznaje odranije jesu li vakcinisani. Dobio je odgovor da nisu i da ih ne interesuje hoće li doći neka kontrola, a jedan od njih ponosno je pokazao da on na telefonu ima potvrdu da je vakcinisan, a nije.

Slično su se ponašali i neki stariji građani, navikli da večeri provode okupljeni za stolovima sa kariranim stolnjacima, najčešće uz meze i rakijicu. Stava da imaju veliko iskustvo iza sebe i da su do sada videli sve što se može videti, te da virus ne postoji ili da su mere politička propaganda, i oni su čekali 20 časova u sličnom raspoloženju.

Međutim, kada je taj čas kucnuo, nije bilo toliko problema. Lokali su uglavnom bili pusti, u kafićima je bio tek poneko ko je na ulazu dao sertifikat na uvid. Po dva ili tri stola zauzeta unutra i po jedan ili dva u bašti. Jer ipak je ponedeljak uveče. Prvi je radni dan u nedelji i treba se spremiti za dalje.

Neko se i uplašio

U jednoj novobeogradskoj kafani ugostitelji su odlučili da ne rizikuju i da situaciju drže pod kontrolom…

‒ A onda u glavni deo kafane ulazi konobar i kaže na sav glas: „Molim vas da imate u vidu da večeras radimo do osam!”

Negodovanje, neverica, neslaganje, ali tako je. Ljudi rešili da zatvore restoran na vreme, pre nego što se bilo kakva opasnost kažnjavanja nadvije nad njih. Sjajna ideja, neće da rizikuju. A što bi ‒ nemaju nikake „veze”, rade pošteno, poštuju mere koje je neko doneo. I taj konobar uspeva. Polagano, jedan za drugim prazne se stolovi, momci i devojke gunđajući izlaze i upućuju se u nekim drugim pravcima. U pravcima ugostiteljskih objekata čiji se vlasnici ne boje, odnosno ne mare za kažnjavanje.