Orgulje u subotičkoj Sinagogi obnavljane dve godine

Subotica ‒ Kada je pre više od pet godina mađarska vlada odlučila da finansira obnovu Sinagoge u Subotici i potpunu restauraciju njene unutrašnjosti, znalo se da će posebno teško biti restaurirati njene orgulje. Bile su u izuzetno lošem stanju, gotovo potpuno devastirane nakon decenija u kojima niko na njima nije svirao i dok je hram propadao .

Ove jeseni, ponovo se začuo taj jedistveni zvuk, održani su prvi koncerti na obnovljenim orguljama. Zbog obima posla koji je urađen da bi se ovaj instrument moćnog zvuka oglasio, gotovo da se može reći da ih je iznova izgradio graditelj orgulja Tibor Apro iz Bačke Topole.

Orgulje u Sinagogi izrađene su 1902. godine, što je datum kada je i podignuta Sinagoga, u majstorskoj radionici Lipota Vegenštajna u Temišvaru.

„Orgulje su bile sastavljene od dva manuala i 21 registra i pripadaju orguljama srednje veličine. Bile su u jako lošem stanju, na njima se ništa nije radilo od Drugog svetskog rata. Delovi na njima bili su potpuno dotrajali i neupotrebljivi, 80 odsto orgulja je moralo biti zamenjeno izradom novih elemenata, a ostatak je zahtevao ozbiljnu i temeljnu rekonstrukciju. Sve to zahtevalo je veliki istraživački rad. S obzirom na to da su orgulje u segedinskoj Sinagogi izgrađene u isto vreme i u istoj radionici kao i subotičke, one su nam bile uzor za rekonstrukciju” kaže za „Politiku” graditelj orgulja Tibor Apro.

Majstorstvo popravke orgulja Apro je učio u Budimpešti, na muzičkoj akademiji „List Ferenc”, a praksu je sticao u dve firme kompanije „Varga orgonaepito” (Varga graditelj orgulja) od kojih se jedna bavila obnavljanjem i restauracijom starih, a druga kompanija izradom novih orgulja. Nakon 10 godina u Budimpešti, vratio se u Bačku Topolu i kaže da prema njegovim saznanjima jedini je majstor za orgulje u Vojvodini.

Rekonstrukcija i delimična izgradnja Vegenštajnovih orgulja u subotičkoj Sinagogi podrazumevala je i naručivanje specijalnih delova iz majstorskih radionica u Italiji i Mađarskoj.

„Sav materijal za rekonstrukciju orgulja morao je da bude originalan, odnosno najpribližniji originalnim materijalima kako bi očuvali kvalitet i raspon zvuka. Od starih orgulja ostalo je nekoliko drvenih cevi koje su bile uzorak za izradu novih. Obilazio sam orgulje koje je Vegenštajn radio, kako bi rekonstrukcija bila što verodostojnija, te smo na osnovu toga znali koju vrstu i kog kvaliteta drvo da koristimo za rekonstrukciju. Što se metalnih legura tiče, imali smo originalni uzorak cevi koju smo poslali na Tehnološki fakultet u Budimpešti i oni su utvrdili sastav legure, i tako smo znali tačnu razmeru kalaja, olova i ostalih metala”, priča Apro. Čitav ovaj posao istraživanja i rada na orguljama trajao je oko dve godine.

Orgulje su u potpunosti rekonstruisane u njegovoj radionici, priča graditelj orgulja, i tamo su isprobane. Nakon toga ponovo su demontirane, donesene u Sinagogu i tu iznova sastavljene.

Svakog meseca u radionicu je dolazila i Judit Hajdok iz Mađarske, koju je mađarska vlada, kao naručilac posla, postavila kao nadzor. „Gospođa Judita je i sama orguljaš, poseduje veliko znanje iz oblasti gradnje i rekonstrukcije orgulja, te mi je bila od velike pomoći. Trudili smo se da sačuvamo originalan kvalitet, raspon zvuka i estetiku originalnih orgulja, i po mom mišljenju, ali i mišljenju stručnjaka, izvedena rekonstrukcija najpribližnija je originalnim orguljama”, kaže Tibor Apro. Dodaje da je sada, uz kontrolisanu vlažnost i temperaturu u objektu najvažnije da ostanu usvirane i da se na njima održavaju koncerti.

Nakon rekonstrukcije orgulja u subotičkoj Sinagogi, Tibor Apro sada obnavlja orgulje iz 1896. godine u evangeličkoj crkvi u Bačkom Petrovcu.