Godišnje bacimo 165.838 tona otpada od hrane

U glavnom gradu se godišnje baci 165.838 tona otpada od hrane ili 108,1 kilogram po stanovniku. U ovaj otpad spadaju jestivi i nejestivi delovi hrane. Najviše nastaje na Zvezdari, čak i 118,2 kilograma po glavi stanovnika godišnje, a najmanje u Surčinu – 75,8 kilograma. Ovo su samo neki od  rezultata istraživanja „Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu” koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

U otpadu od hrane u našem gradu najviše je povrća 38,1 odsto, voća je 27,4, udeo mesa, ribe, jaja, hleba i peciva je sličan oko 12,9 procenata, najmanje je mleka i mlečnih proizvoda – 2,5 odsto, Sve kategorije koje spadaju u otpad od hrane uglavnom čine nejestive delove.

Gradonačelnik dr Zoran Radojičić naglasio je da je ovo važna tema o kojoj treba da se razgovara i podsetio da je grad usvojio Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021–2030. godine. U tom planu otpad od hrane prepoznat je kao jedan od tokova otpada, što daje osnovu za dalje stvaranje i unapređenje mera radi rešavanja ovog problema na lokalnom nivou.

– Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. U vreme kada na zemlji ima toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama. Otvara se i tema potrošačkog društva i snage kapitala – rekao je Radojičić i dodao da je ključno pitanje ekologije i raspada organskih materija, nastajanja metana i generalno uticaja na koncept staklene bašte i na dalje ugrožavanje životne sredine.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, ukazala je na individualnu odgovornost svih, ali istovremeno i poziv na akciju. Trideset odsto hrane se baci ili izgubi, podsetila je ona, a u slučaju nekih domaćinstava, iznos otpada od hrane isti je kao mesečni prihod. Sve to utiče na biodiverzitet i na kraju na klimatske promene, a potrebno je da se podigne svest kod građana, proizvođača hrane i ugostitelja koji pripremaju jela kako bi se omogućila bolja potrošnja namirnica.

Projekat je obuhvatio pet svetskih gradova, među kojima je i Beograd. Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine predstavio je analizu istraživanja navika i stavova Beograđana, uzimajući u obzir pandemiju virusa korona. Oko 60 odsto građana u toku pandemije nije promenilo potrošačke navike, kod 30,9 odsto ispitanika početak pandemije uslovio je povećanu kupovinu hrane. Kako su neizvesnost i strepnja jenjavali, tako su se i oni vraćali pređašnjim navikama, a čak 25 odsto ispitanika manje baca hranu.

Kada je reč o naručivanju namirnica iz prodavnica oko 75 odsto anketiranih nikada ne nabavlja proizvode na ovaj način, ukazuju podaci. Kada se uporede podaci prosečnog mesečnog naručivanja namirnica u toku pandemije je povećano 2,7 odsto u odnosu na pre. U slučaju naručivanja gotovih jela putem telefona i interneta pokazalo se da više ispitanika naručuje hranu, nego namirnice i ta razlika iznosi skoro 20 odsto.

Problem otpada od hrane, naglasio je prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene, jeste uticaj na životnu sredinu i dolazi do emisije deponijskog gasa.