Годишње бацимо 165.838 тона отпада од хране

У главном граду се годишње баци 165.838 тона отпада од хране или 108,1 килограм по становнику. У овај отпад спадају јестиви и нејестиви делови хране. Највише настаје на Звездари, чак и 118,2 килограма по глави становника годишње, а најмање у Сурчину – 75,8 килограма. Ово су само неки од  резултата истраживања „Зашто, како и колико правимо отпада од хране у домаћинствима у Београду” које је спровео Центар за унапређење животне средине уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину.

У отпаду од хране у нашем граду највише је поврћа 38,1 одсто, воћа је 27,4, удео меса, рибе, јаја, хлеба и пецива је сличан око 12,9 процената, најмање је млека и млечних производа – 2,5 одсто, Све категорије које спадају у отпад од хране углавном чине нејестиве делове.

Градоначелник др Зоран Радојичић нагласио је да је ово важна тема о којој треба да се разговара и подсетио да је град усвојио Акциони план управљања комуналним отпадом за период 2021–2030. године. У том плану отпад од хране препознат је као један од токова отпада, што даје основу за даље стварање и унапређење мера ради решавања овог проблема на локалном нивоу.

– Често бацамо храну по аутоматизму и нисмо свесни тога колико се разбацујемо. У време када на земљи има толико гладних људи, ово је морално и етичко питање. Истовремено, бацање хране значи и нерационалан однос према планети и њеним ресурсима, према будућности и новим генерацијама. Отвара се и тема потрошачког друштва и снаге капитала – рекао је Радојичић и додао да је кључно питање екологије и распада органских материја, настајања метана и генерално утицаја на концепт стаклене баште и на даље угрожавање животне средине.

Франсоаз Жакоб, сталнa координаторкa УН у Србији, указала је на индивидуалну одговорност свих, али истовремено и позив на акцију. Тридесет одсто хране се баци или изгуби, подсетила је она, а у случају неких домаћинстава, износ отпада од хране исти је као месечни приход. Све то утиче на биодиверзитет и на крају на климатске промене, а потребно је да се подигне свест код грађана, произвођача хране и угоститеља који припремају јела како би се омогућила боља потрошња намирница.

Пројекат је обухватио пет светских градова, међу којима је и Београд. Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине представио је анализу истраживања навика и ставова Београђана, узимајући у обзир пандемију вируса корона. Око 60 одсто грађана у току пандемије није променило потрошачке навике, код 30,9 одсто испитаника почетак пандемије условио је повећану куповину хране. Како су неизвесност и стрепња јењавали, тако су се и они враћали пређашњим навикама, а чак 25 одсто испитаника мање баца храну.

Када је реч о наручивању намирница из продавница око 75 одсто анкетираних никада не набавља производе на овај начин, указују подаци. Када се упореде подаци просечног месечног наручивања намирница у току пандемије је повећано 2,7 одсто у односу на пре. У случају наручивања готових јела путем телефона и интернета показало се да више испитаника наручује храну, него намирнице и та разлика износи скоро 20 одсто.

Проблем отпада од хране, нагласио је проф. др Бојан Батинић из Центра изврсности за циркуларну економију и климатске промене, јесте утицај на животну средину и долази до емисије депонијског гаса.