Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишње бацимо 165.838 тона отпада од хране

Најновији резултати истраживања „Зашто, како и колико правимо отпада од хране у домаћинствима у Београду” које је спровео Центар за унапређење животне средине уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину
Тридесет одсто хране се баци или изгуби, а у случају неких домаћинстава, износ отпада од хране исти је као месечни приход (Pexels)

У главном граду се годишње баци 165.838 тона отпада од хране или 108,1 килограм по становнику. У овај отпад спадају јестиви и нејестиви делови хране. Највише настаје на Звездари, чак и 118,2 килограма по глави становника годишње, а најмање у Сурчину – 75,8 килограма. Ово су само неки од  резултата истраживања „Зашто, како и колико правимо отпада од хране у домаћинствима у Београду” које је спровео Центар за унапређење животне средине уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину.

У отпаду од хране у нашем граду највише је поврћа 38,1 одсто, воћа је 27,4, удео меса, рибе, јаја, хлеба и пецива је сличан око 12,9 процената, најмање је млека и млечних производа – 2,5 одсто, Све категорије које спадају у отпад од хране углавном чине нејестиве делове.

Градоначелник др Зоран Радојичић нагласио је да је ово важна тема о којој треба да се разговара и подсетио да је град усвојио Акциони план управљања комуналним отпадом за период 2021–2030. године. У том плану отпад од хране препознат је као један од токова отпада, што даје основу за даље стварање и унапређење мера ради решавања овог проблема на локалном нивоу.

– Често бацамо храну по аутоматизму и нисмо свесни тога колико се разбацујемо. У време када на земљи има толико гладних људи, ово је морално и етичко питање. Истовремено, бацање хране значи и нерационалан однос према планети и њеним ресурсима, према будућности и новим генерацијама. Отвара се и тема потрошачког друштва и снаге капитала – рекао је Радојичић и додао да је кључно питање екологије и распада органских материја, настајања метана и генерално утицаја на концепт стаклене баште и на даље угрожавање животне средине.

(Фото Д. Јевремовић)

Франсоаз Жакоб, сталнa координаторкa УН у Србији, указала је на индивидуалну одговорност свих, али истовремено и позив на акцију. Тридесет одсто хране се баци или изгуби, подсетила је она, а у случају неких домаћинстава, износ отпада од хране исти је као месечни приход. Све то утиче на биодиверзитет и на крају на климатске промене, а потребно је да се подигне свест код грађана, произвођача хране и угоститеља који припремају јела како би се омогућила боља потрошња намирница.

Пројекат је обухватио пет светских градова, међу којима је и Београд. Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине представио је анализу истраживања навика и ставова Београђана, узимајући у обзир пандемију вируса корона. Око 60 одсто грађана у току пандемије није променило потрошачке навике, код 30,9 одсто испитаника почетак пандемије условио је повећану куповину хране. Како су неизвесност и стрепња јењавали, тако су се и они враћали пређашњим навикама, а чак 25 одсто испитаника мање баца храну.

Када је реч о наручивању намирница из продавница око 75 одсто анкетираних никада не набавља производе на овај начин, указују подаци. Када се упореде подаци просечног месечног наручивања намирница у току пандемије је повећано 2,7 одсто у односу на пре. У случају наручивања готових јела путем телефона и интернета показало се да више испитаника наручује храну, него намирнице и та разлика износи скоро 20 одсто.

Проблем отпада од хране, нагласио је проф. др Бојан Батинић из Центра изврсности за циркуларну економију и климатске промене, јесте утицај на животну средину и долази до емисије депонијског гаса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.