Najviša ocena našoj zemlji za digitalizaciju

Savet stranih investitora ocenjuje da se srpska privreda relativno brzo oporavila od posledica krize izazvane virusom korona, a kada je reč o unapređenju privrednog ambijenta, najveći pomak napravljen je u domenu digitalizacije i elektronskog poslovanja.

Ova oblast dobila je najvišu ocenu od stranih investitora, koji svaki godine (izuzev prethodne, kada je zbog pandemije izostavljeno vrednovanje napretka) ocenjuju poslovnu klimu i daju preporuke Vladi Srbije šta da učini kako bi poboljšala poslovno okruženje i povećala životni standard građana. U „Beloj knjizi 2021” analizirana su 54 sektora privrede i dato je 356 preporuka.

Najveći napredak napravljen je ka daljoj digitalizaciji privrede i javnog sektora i uočava se spremnost svih državnih institucija da se u tom duhu i nastavi u narednom periodu.

Od prošle godine kada je ceo svet počeo da se prilagođava novonastaloj situaciji izazvanoj pojavom virusa korona i da se okreće elektronskom poslovanju u Srbiji su se takođe dogodile mnoge pozitivne promene. Veliki broj preduzeća organizovao je rad „od kuće”, mnogi građani su počeli da koriste usluge portala e-uprava, a razvijeni su i brojni novi servisi i formirani objedinjeni registri podataka.

Kao najvažnije dostignuće u prethodnom periodu izdvaja se završetak registra građana koji je na jednom mestu objedinio trinaest različitih baza podataka koje potiču iz pet različitih institucija. Na taj način je omogućeno efikasnije i jeftinije izvršenje brojnih administrativnih procedura pred javnom upravom. Takođe, počele su sa radom registrovane šeme elektronske identifikacije.

Promene u izdavanju elektronskih dokumenata dovele su do uvođenju usluge izdavanja kvalifikovanog sredstva za kreiranje elektronskog potpisa na daljinu, takozvanog kvalifikovanog potpisa u klaudu. Na taj način zakonski zastupnici stranih kompanija u Srbiji mogu da koriste bez ograničenja lične sertifikate koji su im izdati u matičnim zemljama na osnovu šema elektronske identifikacije iz EU.

Sa druge strane, u oblasti telekomunikacija nije bilo napretka u odnosu na pretkriznu 2019. Pandemija je uticala na poslovanje operatera elektronskih komunikacija i tek u drugoj polovini ove godine počeli su da se oporavljaju. Savet stranih investitora pozdravlja početak rada na novom zakonu o elektronskim komunikacijama i podržava projekat zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.

Kako naglašavaju, jedan od preduslova za ubrzanu digitalizaciju jeste razvoj i izgradnja 5G mreže. Očekuju da će aukcija za dodeljivanje prava korišćenja radio-frekvencija biti brzo sprovedena na javan i efikasan način. Takođe, očekuje aktivniju ulogu vlade u suzbijanju teorija zavere i lažnih vesti o 5G tehnologiji.

Kada je reč o energiji, Savet stranih investitora skreće pažnju da uprkos tome što je Srbija liberalizovala tržište električne energije EPS, kao državno preduzeće, ostaje dominantan snabdevač sa oko 98 odsto učešća. Preporučuju da se napusti regulacija cene struje, uvede unutar dnevno tržište i da se razmotri uvođenje instrumenta naknade za korišćenje uglja.

(S. Pečeničić)

Kod obnovljivih izvora energije usvojena je nova regulativa za podsticanje proizvodnje i prodaju obnovljive energije. Podsticajne mere predviđene su u vidu sistema tržišne premije i fid-in tarifa za mala postrojenja. Preporuka je da se precizira sistem podsticaja, a kod energetske efikasnosti usvajanje funkcionalnog ugovora za javno-privatno partnerstvo.

U centru pažnje Saveta stranih investitora ostaje primena Zakona o planiranju i izgradnji. Građevinarstvo kao delatnost znatno je napredovalo do pojave korone u 2020, ali je u toj godini doživelo ozbiljan šok. Od toga se oporavilo ove godine, ali povećanje cena građevinskog materijala i stanova, prema njihovoj oceni, prete da zaustave rast. Na institucionalnoj strani, još je ostalo kao velika prepreka pitanje svojinskih odnosa na zemljištu, uz mešanje državne i privatne svojine. Nezavisno od toga, primetan je porast broja građevinskih dozvola otkako je uvedena objedinjena procedura njihovog izdavanja.

Savet stranih investitora predlaže da se razmotri mogućnost izmene propisa o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, kako bi se umanjili troškovi naknade za konverziju. Potrebno je, takođe, unaprediti postupak elektronskog dostavljanja dokumentacije, precizirati obaveze posedovanja licence za podizvođače koji su angažovani od izvođača radova. Predlažu da se ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata produži posle 2023.

U prethodnoj godini nije bilo poboljšanja u primeni radnog zakonodavstva, niti u odlučivanju sudova kod radnopravnih sporova. Na sve to nadovezala se pandemija virusa korona, koja je trajno promenila funkcionisanje tržišta rada. Savet stranih investitora konstatuje da postojeći propisi više ne odgovaraju stvarnim potrebama poslodavaca i zaposlenih i da nameću nepotrebna administrativna, organizaciona i finansijska opterećenja.

U tom smislu, predložen je niz poboljšanja. Ona se odnose na uvođenje fleksibilnijih formi poslovanja, poput rada od kuće i rada na daljinu, regulisanje radnih praksi kada nisu deo obaveznog obrazovnog programa, digitalizaciju i pojednostavljenje strogo formalnog načina komunikacije između poslodavca i zaposlenog, te pojednostavljivanje složene strukture zarade i načina njenog obračuna. Dodatno, potrebne su određene izmene zakonskih odredaba koje regulišu prestanak radnog odnosa, poput onih koje uređuju rokove zastarelosti i otkazni rok, kao i jasno definisanje procedure rešavanja viška zaposlenih.

Prema zvaničnim podacima, u prošloj godini nije porasla nezaposlenost, nego sasvim suprotno, registrovano je povećanje formalne zaposlenosti. Međutim, kompanije koje se nisu prijavile za državne subvencije počele su sa ozbiljnim restrukturiranjima i optimizacijom broja zaposlenih. Savet stranih investitora konstatuje da problem sive ekonomije i rada na crno i dalje postoji.

Za unapređenje poslovne i investicione klime savet zadržava preporuke od prošle godine uz male promene zbog novih okolnosti. Smatraju da treba vratiti fiskalnu stabilnost i zaustaviti rast javnog duga zemlje. Potom, dovršiti restrukturiranje infrastrukturnih preduzeća, uključujući zatvaranje neuspelih državnih firmi, čime će se smanjiti fiskalni deficit. Preporučuju da se javni izdaci u infrastrukturi realizuju na otvoren i održiv način sa stanovišta javnog duga. Treba optimizovati fiskalno opterećenje u cilju anticikličnog delovanja, nastaviti usavršavanje i reorganizaciju poreske uprave i smanjiti neizvesnost u primeni poreskih propisa.

Kao važnu pravnu novinu u ovoj godini savet navodi Zakon o zaštiti potrošača, koji treba da unapredi zaštitu i položaj potrošača. Takođe naglašavaju da je usvojeno nekoliko bitnih zakona kojima se povećava likvidnost preduzeća, u skladu sa težnjama da se otklone ekonomske poteškoće sa kojima se suočava privreda.

Kada je reč o trendovima na tržištu kapitala predlažu da se stimuliše izdavanje državnih i municipalnih obveznica za finansiranje infrastrukture, kao i zelene obveznice. Predlažu takođe da se stimulišu inicijalne javne ponude i izdavanje korporativnih obveznica u javnom sektoru.